Преминуо Давид Албахари
Албахари је рођен 1948. године у Пећи. У Загребу је студирао енглеску литературу и језик.
Прву књигу, збирку прича "Породично време", објавио је 1973. године у издању Матице српске из Новог Сада, а исти издавач објавио је и његов први роман, "Судија Димитријевић" /1978/.
Објавио је, између осталих, романе "Цинк", "Снежни човек", "Мрак", "Гец и Мајер", "Светски путник", "Мале приче", "Пропуштена прилика", "Дијаспора и друге ствари"...
Заједно са Душаном Петричићем објавио је књигу за дјецу "Ема и јеж који нестаје", а са Жарком Радаковићем "Књигу о музици".
Добитник је Андрићеве награде за збирку прича "Опис смрти", а његов роман "Мамац" добио је Нинову награду за најбољи роман у 1996. години, као и награду Народне библиотеке Србије, Балканику и Мост-Берлин.
Књига прича "Сваке ноћи у дугом граду" добила је Виталову награду за књигу године.
У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – "Видици", "Књижевна реч", "Писмо", "Културе Истока", "Политика".
Књиге су му преведене на 21 језик.
Превео је велики број књига, прича, пјесама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова, Маргарет Етвуд, Исака Башевиса Сингера и Томаса Пинчона. Превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил и Џејсона Шермана.
Члан је Српске академије наука и уметности, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.
Од јесени 1994. године до 2012. године живио је у Калгарију, у Канади, а од 2012. у Београду.
Вријеме и мјесто сахране биће накнадно саопштени.