Да ли ће због цурења информација бити доведена у питање одлука Европског суда у Стразбуру?
На то питање, од Канцеларија заступника Савјета министара пред Европским судом за људска права тражен је одговор из Српске. При том, све је јасније да је правни егзибиционизам европских судије неутемељен и због противправног цурења информација, али и због преседана да Суд представку прихвати иако подносилац није ни покушао да се обрати домаћем правосуђу.
Принципи непристрасности и независности погажени су одлуком Европског суда за људска права "Ковачевић против БиХ", указује професор међународног права Љиљана Мијовић, јер догодило се противправно цурење информација. А познато је да је сарајевским медијима одлука била позната и прије него што је објелодањена у Стразбуру. За Мијовићку, која је два мандата била судија овог суда, велико је изненађење и да је Ковачевићева представка прихваћена, јер се одступило од праксе овог суда у погледу оцјене услова за прихватљивост представке.
- Kод оцјене прихватљивости сваке представке веома стриктно се процјењује да ли је подносилац исцрпио домаће правне лијекове, те се, уколико то није учинио, представка проглашава неприхватљивом. У овом предмету Европски суд је представку прихватио иако подносилац није ни покушао да се обрати домаћим институцијама. Тиме је Европски суд прогласио Уставни суд БиХ недјелотворним правним лијеком - каже професор међунардоног права на Правном факултету Бањалука Љиљана Мијовић.
Мијовићева каже да би било логично очекивати да Канцеларија заступника БиХ пред Европским судом затражи одлучивање Великог вијећа Европског суда у овом премету. Посланик Српског клуба Милан Петковић тражио је одговор на то питање од агената пред Европским судом за људска права, јер тече жалбени рок од 3 мјесеца.
- Пресуда у темељима руши уставни поредак БиХ, потпуно задирући у права ентитета и народа у БиХ и провођење те пресуде значило би нестанак овакве БиХ каква нам је позната- каже посланик Српског клуба у Представничком дому БиХ Милан Петковић.
У представци босанац и херцеговац, а раније мало Хрват, мало Србин, Славен Ковачевић управо је као нико у БиХ искористио, а може се рећи и злоупотрјебио слободу да се етнички декларише у складу са својим личним и партијским интересима. Етничка припадност у БиХ јесте суштинска, али, како указује професорка Мијовић, није и правна категорија будући да она формално подразумијева искључиво опредјељење појединца да се изјасни о етничкој припадности.
- То је субјективни критеријум, односно, право свакога да се декларише или не као припадник једне етничке групе, али не постоји законска обавеза за појединца да то и учини. Како нема те обавезе, нема ни објективних параметара на основу којих би се та припадност и утврђивала - додаје Мијовићева.
Основе за жалбу Великом вијећм Европског суда дакле постоје.
- Очекујем писмени одговор. Уколико не буде писменог одговора, тражићемо одговорност свих који су задужени у уреду заступника - потврдио је Петковић.
Дакле, остаје да чекамо евентуалну реакцију Канцеларија заступника Савјета министара пред Европским судом за људска права да настави међународно правно утемељену борбу за слово дејтона и темеље мира у БиХ. Јер, опасном одлуком европских судија озваничила би се идеологија, која не препознаје различитости, продубили неспоразуми и утемељила доминацију већинских Бошњака, а никако грађана.