Београд: Изложба "Толстој и Србија"
Галина Лисјакова, из Државног музеја Лава Толстоја, рекла је да је овај изложба посвећена 90 година од оснивања Руског дома у Београду и 195 година од рођења руског писца Лава Николајевича Толстоја, који је рођен 9. септембра 1828. године.
Истакла је да су словенско питање и хришћанске теме увијек интересовале Толстоја, који је сматрао да је хришћанска вјера и уопште хришћанство то што спаја Србе и Русе, да то снажна веза не може бити ничим прекинута, да је то један народ, као и да га је "српско питање" веома интересовало и бринуло.
- Он је саосјећао са српским народом - рекла је Лисјакова и напоменула да се "српски траг" прати у Толстојевом роману "Ана Карењина" кроз сличност лика грофа Алексеја Врнског и стварног руског официра Николаја Рајевског, који је погинуо у Србији и сахрањен у Адровцима, гдје се на мјесту његове погибије налази црква.
Лисјакова је рекла да је Народна библиотека Србије уступила издања која су била издата још за живота Толстоја, а на изложби су приказане и неке књиге из Толстојеве библиотеке са имања Јасна Пољана, које су му слали Срби.
- Преписка је доста велика са тадашњим српским грађанима и она је приказана на изложби - додала је Лисјакова.
Једна од тема изложбе је и роман "Ана Карењина" и одраз српског питања у овом дјелу.
Због садржаја епилога ове књиге, Толстој је имао сукоб са издавачем Руског гласника М.Н. Катковим, који је био незадовољан негативним извјештавањем о добровољачком покрету у Русији у корист побуњених Срба, те је одбио да објави посљедњи дио романа у том облику.
Један од главних ликова романа Гроф Вронски се на крају романа добровољно прикључује српском Ослободилачком рату за независност од Турске.
У Руском дому изложена је и Повеља којом се Лав Николајевич Толстој именује за почасног члана Српске краљевске академије.
Народна библиотека Србије обезбиједила је за изложбу годишњак Српске краљевске академије наука за 1909. годину, гдје је назначено да је Лав Толстој изабран за почасног члана Српске краљевске академије наука.
Сарадња са Народном библиотеком Србије пружила је прилику да се представе први, али и најновији преводи дјела Лава Толстоја на српски језик, а у поставци су се нашле и књиге аутора чија су дјела била дио Толстојеве библиотеке у његовој Јасној Пољани.
Занимљиве експонате обезбиједила је Ирина Антанасијевић, професорка руске књижевности на Универзитету у Београду, а у питању су стрипови с почетка 20. вијека, рађени по мотивима дјела Лава Толстоја.
Изложба ће упознати посетиоце са стриповима који су засновани на причи "Хаџи Мурат", романима "Васкрсење" и "Ана Карењина".
Народно позориште у Београду и Музеј позоришне уметности Србије за изложбу су уступили плакате и програме, фотографије, рукописе сценарија за представе по мотивима дјела Толстоја.
На изложби су представљени и експонати који су дио фонда Државног музеја Лава Толстоја као што су фотографије, рукописи, графике, видео хронике, књиге и аудио снимак Толстојевог гласа.
Изложба ће бити отворена за посјетиоце до 10. октобра.