Двобој који одлучује о судбини БиХ
Располагање државном имовином и по Дејтонском споразуму и суштински је конститутивни дио државности, један од најзначајнијих ентитетских атрибута Републике Српске. Уколико он буде извучен из надлежности Републике Српске и то још од стране нелегитмно и нелегално изабраног странца, биће утрт пут потпуном развлашћивању Републике Српске и успостављању унитарне БиХ, објашњава Александар Гајић из београдског Института за европске студије.
То је, према његовим ријечима, кључни разлог зашто власништво над непокретном државном имовином за Бањалуку представља црвену линију, након које, према најави предсједника Републике Српске Милорада Додика, слиједи проглашење самосталности.
- Ако Кристијан Шмит наметне Закон о државној имовини, истог тренутка ћемо прогласити самосталност - најавио је Додик.
Послије имовине слиједи полиција
Гајићев колега из истог института, Рајко Петровић, напомиње да евентуално наметање Закона о државној имовини има и економске реперкусије. Према његовим ријечима, био би то и снажан удар на економске, инфраструктурне и све друге капацитете Српске.
- Када би Српској била одузета имовина, то би значило да би Република Српска у економском смислу била сведена на форму, на празну љуштуру без садржине. Друго, уколико би тако наметнути закон нелегално изабраног високог представника угледао свјетло дана, то би послало снажну поруку да ће процес развлашћивања Републике Српске бити настављен - напомиње он.
Од почетка двехиљадитих високи представници су наметнутим законима одузели бројне надлежности Републици Српској, подсећа Петровић.
У једном тренутку тај процес је заустављен акцијом власти Српске, али међународна заједница не одустаје од циља чији је спроводитељ Кристијан Шмит – унитарне и квазиграђанске БиХ.
- Због тог разлога, зато што то представља озбиљан атак и потенцијално озбиљан залог за потенцијално уништавање Републике Српске, Милорад Додик је, према мом мишљењу, био принуђен да реагује на начин на који је реаговао - сматра Петровић.
Након државне имовине сасвим сигурно би сљедећа на удару била полиција Републике Српске, додаје он.
Двобој који одлучује о судбини БиХ
Кристијан Шмит, пак, најављује долазак у Бањалуку, гдје, наводно има заказане састанке. Он је додао да је "Додиково понашање шамар ЕУ која покушава да унапреди владавину права у Босни", као и да би предсједник Републике Српске "требало да се припреми за неке прилично неугодне тренутке".
Обојица Спутњикових саговорника сматрају да је својеврстан двобој између Шмита и Републике Српске судбоносан, не само за Српску, већ и за будућност читаве БиХ. Он ће одлучити хоће ли БиХ владати колонијални управници или ће о својој судбини одлучивати грађани.
Према Гајићевим ријечима, Република Српска више нема гдје да одступа и прави компромисе.
- Нема сумње да се међународна заједница према ентитетима и представницима заједничких институција односила на неоколонијални начин и да је то пракса која се усталила. А ово је покушај Републике Српске да у крајњој нужди одбије послушност и да се не повинује западним намјесницима. Да ли ће овај моменат бити тај који ће преокренути досадашњу праксу, да ли ће ово бити прва велика побједа Републике Српске, да се међународни представници са мањком легитимитета сузбију, видјећемо. Изгледа да су ствари отишле далеко, а да ли су отишле предалеко, још је прерано дати коначни суд - сматра Гајић.
Шмит не реагује директно на оно што је Додик изјавио и то можда говори о томе како такозвани високи представник покушава да пријетњама и ћутњом спријечи да ствари не оду предалеко. То показује да Шмит можда и није спреман на крајњу радикализацију и кидање свих веза између Српске, БиХ и ОХР-а, додаје Гајић.
Шмит је тај који може, мора и треба да попусти. Како и на који начин, показаће вријеме – можда ће одустати од наметања закона, а можда ће тражити његову модификацију – све то зависи од процјене западног дела међународне заједнице и тока преговора са врхом Републике Српске, закључује Гајић.