Гутић Бјелица: Земље Западног Балкана и њихови лидери Мађарима високо на листи приоритета
Интервју Гутић Бјелице за banjaluka.net преносимо у цијелости:
Изузетни односи мађарског и српског народа су узајамни и то је била клица из које је касније дошло до развијања свеукупних односа Српске и Мађарске. Увијек су узајамне посјете на високом и највишем нивоу управо показатељи интереса двије земље да између себе граде мостове сарадње јер лични контакти лидера показују прави обим сарадње, не само оне која тренутно постоји и која је одраз потоњег периода, већ и намјера да се у будућности та сарадња развија, поручила јe Гутић Бјелица и додала да је посјета премијера Мађарске Виктора Орбана Републици Српској и њеним институцијама врло важна и вриједна.
Такође, Гутић Бјелица истиче да чињеница да су на церемонију поводом 20. августа, важног националног празника у Мађарској, били позвани предсједник Републике Српске и српски члан Предсједништва довољно говори о жељи Мађарске и њених лидера да се српски народ и институције Републике Српске појаве на највишем нивоу и да се сарадња, пријатељство, узајамно разумијевање и поштовање и подршка прикажу на највишем нивоу.
На изградњу пријатељских односа с Мађарском позитивне су импресије и међу грађанима Српске. Мађарски премијер је дочекан срдачно и пријатељски. Какве су реакције у Мађарској?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: У Мађарској су реакције такође позитивне. Јасно је да се Мађарска покушава позиционирати као лидер у централној Европи, али и да они земље западног Балкана и њихове лидере држе високо на својој листи приоритета. Они увијек кажу да су мир и стабилност западног Балкана предуслов за мир и стабилност у Мађарској и остатку ЕУ. Тако да можемо рећи да је развој прије свега личних контаката, а затим и институционалних довео до тога да се и Република Српска и српски народ у цјелини, али и БиХ и остатак западног Балкана, и у Мађарској препознају као регион од велике важности, не само за мир и стабилност Мађара, него и укупно овог дијела, па и Европе у цјелини.
Како се у Мађарској посматрају односи и оцјењује ситуација у БиХ?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Мађари су веома изненађени чињеницом да тренутно код нас особа која се представља као високи представник, иако знамо да није ни легитимно, ни легално, нити у складу са процедурама изабрана на то мјесто, даје себи толико право и толика овлаштења и да један дио јавности у БиХ подржава такво дјеловање. Наравно, сасвим разумију борбу Републике Српске да очува Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ и Републике Српске. Нјима је та борба сасвим јасна и легитимна и они теже поштовању права, правног односа и владавине права. У чуду су да једна таква особа даје себи за право да доноси законе или да проглашава пожељним или непожељним легитимно и легално изабране лидере које је гласачко тијело у БиХ, превасходно у Републици Српској, изабрало на одређене позиције.
У којем сектору постоји посебно интересовање за сарадњу?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Дефинитивно можемо говорити о веома јакој политичкој и институционалној сарадњи, али таква сарадња не би била потпуна без економске и социјалне сарадње. Када говоримо о економској сарадњи, познат је Фонд за помоћ сектору пољопривреде Републике Српске, гдје Мађари издашно са 100 милиона евра помажу развој овог сектора у Српској. Када говоримо о социјалном сегменту и сарадњи, потребно је рећи да постоји разумијевање између два народа. Рецимо, прије неколико дана у Будимпешти је завршен пети Демографски форум на који је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић била позвана као лидер високог нивао и имала је излагање. Мађарска је лидер и у Европи и у овом нашем дијелу западног Балкана по својој породичној политици, гдје се велики акценат ставља на помоћ породици и очувању традиционалне породице. Они чак у свом Уставу имају одредбу да је у свакој хришћанској породици отац мушкарац, а мајка жена. Својим демографским мјерама успјели су да побољшају демографску слику Мађарске и неке од тих сегмената демографске политике и Влада Републике Српске кроз своје институције покушава да примијени. То је један од начина и сегмената сарадње у социјалном смислу.
Током посјете Будимпешти договорено је и формирање Савјета за сарадњу, којим би требало да руководе предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Мађарске Виктор Орбан. У којој се то фази тренутно налази и који пројекти су тренутно актуелни?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: На челу Савјета ће бити предсједник Додик и премијер Орбан и сама та чињеница довољно говори колико је Савјет битан за обје стране. Нјиме се додатно жели ставити акценат на сарадњу и жели да та сарадња одржава динамику, а не да се расплине у неким куртоазним контактима или дописивањима од којих на краји неће бити значајних резултата. План је да двојица лидера свака три мјесеца обаве консултације да би се видјело у којој фази су одређени пројекти. Листа тих пројеката још увијек није дефинитивно одређена, али се очекује у наредном периоду. Одређене су контакт особе у име оба тима које ће бити у обавези да направе ту листу и да се у коначници договори који пројекти ће бити у питању, а сваких шест мјесеци да се састану оба тима било у Републици Српској или Мађарској и да се прође кроз статус свих пројеката.
Срби у Мађарској имају двије матице, Србију и Републику Српску
Како оцјењујете положај српске заједнице у Мађарској? Каква је повезаност с матицом?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Мислим да, нажалост, ми овдје до почетка овако добрих односа између српског и мађарског народа нисмо довољно знали колики је број Срба у Мађарској, како су они организовани и како живе.
Потребно је рећи да присуство Срба у Мађарској датира још од прије Св. Саве. Значи, наши људи, властела, трговци су на територији Мађарске били присутни још у 10. и 11. вијеку. Чак неки њихови археолошки налази кажу да су Словени, а самим тим и Срби, били присутни на територији Мађарске и прије њиховог доласка са Карпата, што је за нас врло битан податак. Срби у Мађарској који сада чине језгро српске заједнице су Срби који су са Чарнојевићима дошли у Првој и Другој сеоби са подручја Косова, али и са подручја БиХ и задржали се на тим подручјима до данашњег дана. Они сви одлично говоре српски језик, читају и пишу ћирилицу, познају нашу традицију и врло су везани за Цркву. Што се тиче наше Цркве, наравно да је она тамо присутна и заиста је, као у свим другим земљама гдје српски народ живи и ради, центар око којег се сви окупљамо. То је духовно основно тежиште које сабире Србе, не само у тој појединачној земљи, него и шире. Када говоримо о Србима у Мађарској, потребно је рећи да Епархија будимска има своје сједиште у малом граду Сент Андреја, који су основали Срби и који су ту дуго били већинско становништо. Нажалост, сада није тако, али је наша црква тамо више него присутна. Тамо је седам српских православних храмова од којих су и сада четири у власништву Српске православне цркве. У њима се одржавају литургије, народ се окупља на саборима.
Интересантно је рећи да Срби у Мађарској, српска самоуправа и СПЦ кажу да имају двије матице, то су Република Српска и Србија. Они се у свом дјеловању осврћу на лидере, институције и народ обје своје матице и увијек постоји тежња и жеља за личним сусретима на било ком нивоу. Ми имамо посјете из Републике Српске или са нивоа БиХ и мислим да је то врло важан сегмент препознавања и за нас овдје да постоје Срби и српска самоуправа која је препозната мађарским законом из 2011. године, коју мађарска влада разним субвенцијама изузетно помаже, а врло је битно и Србима из Мађарске да знају да ми знамо за њих, да желимо да одржавамо комуникацију и контакте.
Какви су планови на пољу повезивања српске заједнице у Мађарској с матицом у Српској?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Из Мађарске је покренута иницијатива да све самоуправе српске које дјелују и раде не само у Европи, него и шире сваке године или сваке двије године одржавају своје сусрете или конференције у једној од земаља из које долазе. Сарадња већ постоји и мислим да је препозната на свим нивоима и да је то нешто о чему би код нас требало више да се пише и говори, а не само ми који смо директно укључени у организацију таквих дешавања или сусрета делегација, већ и да се сазнања о постојању српских самоуправа и њиховој међусобној сарадњи и између себе, али и са матицама, са обје матице, спусте на што ниже нивое у друштву, тако да су сви упознати, и шира јавност и наши ђаци и наши студенти, да сви знају о томе више него што се зна тренутно.
Посљедњих година биљежи се значајније интересовање дјеце из Српске за одлазак на школовање у Мађарску. Шта их тамо чека?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Гимназија у Будимпешти, односно Образовни центар “Никола Тесла“, покрива сва три нивоа основног и средњег школовања. Постоји обданиште, основна школа и средња школа у Будимпешти, али и у још неколико градова у Мађарској гдје је присутна српска заједница и Образовни центар “Никола Тесла“ сада броји око 1.000 ђака. Наравно, најбројнији су средњошколци. Имамо Србе из Мађарске који су тамо рођени и којима је мађарски један од два матерња језика, али такође говоримо и о средњошколцима Србима из региона, тако да тамо имате као ђаке Србе из цијеле БиХ, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Словеније, али исто тако има и аутохтоних Мађара који живе у Мађарској, али су њихове породице процијениле да би било добро да иду у ту школу, науче српски језик и они су, између осталог, ђаци те гимназије. Вјерујем да сада већ постоји велико интересовање, та се школа заиста профилисала као школа свих Срба из региона и шире. Диплома је веома цијењена зато што добијате двојезичну мађарско-српску диплому која је прихваћена на свим универзитетима ЕУ, што заиста није мала ствар за сву добру, амбициозну дјецу која добро уче и желе да остваре каријере, да се образују на било ком факултету или универзитету ЕУ и то је заиста велика предност у односу на просјечне дипломе.
Да ли је Мађарима компликованији српски или Србима мађарски језик?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Мислим да је нама Србима мађарски. Вјероватно и учење српског не иде тако глатко, али могу из личног искуства да кажем да је учити мађарски у неким зрелијим годинама, уз остале животне и професионалне обавезе, скоро па немогућа мисија.
Какви су планови за наредни период када је у питању наставак сарадње Српске и Мађарске?
ГУТИЋ БЈЕЛИЦА: Планова има много. Замах односа и досадашње сарадње даје нам велики простор за маневар, велики простор за дјеловање, олакшава нам посао, али исто тако представља и обавезу да се у најмању руку досадашњи односи задрже, а наравно ако буде прилике и за каквим унапређењем, сви смо више него вољни да до тога дође. Сигурно ће се одржавати одређена динамика односа посјета на високом и највишем нивоу. Одржаваће се, односно наставиће се пројекат помоћи развоју пољопривредног сектора у Српској. Сигурна сам да ће досадашња позитивна искуства додатно отворити врата и неким другим инвеститорима и могућностима за остале видове сарадње који можда тренутно нису у фокусу, али ће бити. Наравно да је у плану и развој туристичке сарадње, туристичке размјене. Готово цијели регион и Европа знају за љепоте Будимпеште, али можда Мађари мање познају љепоте Републике Српске и БиХ и то је један од сегмената сарадње гдје ће у наредном периоду бити мало већи фокус.