Округли сто: Нестабилност БиХ узрокована дјеловањем страног фактора, потребна политичка зрелос
Будимир је истакао да је Шмит БиХ поново увео у фазу тешког протектората и ситуацију из које се може изаћи само поштовањем Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума.
- Страни интервенционизам, посебно њемачки, задњих година увео је БиХ у незрелу политичку фазу гдје једном народу одговара тај интервенционизам и то је бошњачки народ, како би остала два народа, а нарочито Републику Српску, довео у тешку позицију - рекао је Будимир у Бањалуци током округлог стола под називом "Политичке и правне посљедице дјеловања високог представника у БиХ".
Оцијенио је да се примјењује читав хибридни рат против Републике Српске и да се при томе користе политички и правни механизми, право и Уставни суд, те наметнути Суд БиХ како би се дерогирале институције БиХ и Српске.
Будимир је истакао да су посљедњи напади били на институцију предсједника Републике Српске, на основу закона који је донесен на нелегалан и неуставан начин.
Према његовим ријечима, закон о невладиним организацијама има свака држава која држи до суверености и сви они у БиХ који желе да буду политички актери морају дјеловати под истим условима.
- Свугдје у свијету ако желите да се бавите политиком, имате један легалан и легитимни начин да се бавите и то је сасвим нормална ствар што је руководство Српске и Влада Српске предложиле један овакав закон", закључио је Будимир.
Декан Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Ранка Перић Ромић рекла је да покушај Кристијана Шмита да намеће одређене законе нема никакво утемељење у законским нормама.
Истакла је да Шмита као особу посебно компромитују најновија сазнања да је у његовој матичној земљи Њемачкој покушао да рехабилитује нацистичког пилота Трећег рајха, што говори и о његовом психолошком профилу.
Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Владе Симовић оцијенио је да БиХ и 28 година од потписивања Дејтонског мировног споразума није изашла из сфере утицаја и моћи страних актера, те да је неопходно да стране судије оду, а високи представник заврши свој мандат.
Симовић је подсјетио да је историјски познато да је БиХ послије Берлинског конгреса 1878. године дата Аустро-угарској монархији на управљање као производ одлуке великих сила тог времена, што говори о чињеници да је већ у то вријеме постала простор који је озбиљно одређен иностраним утицајем.
Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин оцијенио је да академска заједница треба бити укључена у важне процесе и питања која се тичу функционисања Републике Српске и институција на нивоу БиХ, те дати допринос у интерпретацији правних регулатива које се односе на дјеловање високог представника.
- На данашњем округлом столу ћемо чути да ли је високи представник изабран у складу са правним регулативама или није и да ли су његови поступци у складу са његовим овлаштењима или нису, те какве су могуће посљедице и по Федерацију БиХ и Републику Српску и заједничке институције Бих - рекао је Гајанин.
Организатори округлог стола су Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву.