Шешељ: Oдазваћу се позиву Хага, ако суд буде пресељен у Авганистан
- Пошто ће ускоро Велика Британија да потоне у море, јер ће огроман талас Сјеверног мора да запљусне цијелу Холандију, нећу да будем у то вријеме у Шевенингену да ме удави тај талас - рекао је Шешељ за Срну.
Навео је да би се најсигурније осјећао у Авганистану и предложио да Механизам буде пресељен у ту државу.
- Пошто је Авганистан планинска земља, тамо ниједан талас не може да допре, а авганистански јуначки народ је недавно до ногу потукао Американце и њихове савезнике, обновио демократију. Тамо бих се осећао најсигурније - рекао је Шешељ.
Он је подсјетио да је и раније био оптужен за непоштовање суда, односно за штампање својих књига у којима је, како каже, објавио податке лажних свједока, повјерљиве документе и разне фалсификате.
- Они су хтјели прошле године да ми заплијене 56 књига због тога. Наравно, нису успјели да заплијене ниједну, па сам одлучио да цијели мој хашки досије, а ту ће бити бар још двадесетак књига, објавим да остане за историју - рекао је Шешељ.
Додао је да је већ три пута у трибуналу кажњен за непоштовање суда, а да би сада да му суде и четврти пут.
Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да је из Хага стигла нова оптужница против Шешеља и његова четири сарадника за непоштовање суда.
Шешељ је правоснажном пресудом Хашког трибунала из 2018. године осуђен на десет година затвора због подстицања прогона, депортације и присилног расељавања и премјештања Хрвата у војвођанском селу Хртковци, 1992. године.
Лидер радикала је остао на слободи у Србији, јер је одслужио казну током боравка у притвору од 2003. до 2014. године.
Хашки трибунал је 2010. године подигао оптужницу против Шешеља због непоштовања суда, зато што је објавио идентитете заштићених свједока из главног процеса који се против њега водио по оптужници за ратне злочине.
Осим Шешеља, Трибунал је за непоштовање суда оптужио и чланове СРС-а Вјерицу Радету и Петра Јојић и за њима расписао потјерницу са налогом за хапшење.
Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду одлучило је 2016. године да нема законских основа за хапшење и изручење чланова СРС-а, зато што Закон о сарадњи са Хашким трибуналом предвиђа обавезу изручења само оптужених за ратне злочине, а не и непоштовање суда.