Преминуо књижевник Петар Сарић
Рођен је 1937. у Бањанима код Никшића, од 1958. живи у Ораховцу, Призрену и Приштини. Након НАТО бомбардовања 1999. године и прогона српског становништва Сарић остаје на Косову и Метохији и са породицом се сели на Брезовицу гдје настају нека од његових познатих дјела.
Најважнији приповједач српског југа у књижевност је ушао збирком поезије "Беле клетве", а романи "Велики ахавкси трг", "Сутра стиже господар", "Дечак из Ластве", "Петруша и Милуша", "Сара", "Митрова Америка и "Клобук" обезбиједили су му трајно и истакнуто мјесто у цијелокупном српском књижевном стварању.
Књижевна критика је оцијенила његов рад као "стожер српске књижевности на Косову и Метохији" наглашавајући како модерност, у ранијем периоду, тако и дубоки осјећај за древно и јединствену љепоту језика. Говорећи о роману "Сара" Срба Игњатовић је закључио да је књига, која је добила престижну награду "Меша Селимовић“" заправо "сага о породици, о упоришту опстанка у невремену и скупу животних вриједности упркос свим недаћама".
Сарић је у почетку радио као просвјетни радник, а потом као уредник издавачке делатности приштинског листа "Јединство" и директор НИЈП "Панорама" када заједно са истакнутим ствараоцима развија широку издавачку делатност.
У немирним, неизвјесним и политички промијенљивим временима рад и живот Петра Сарића су били уско повезани са судбином и положајем српског народа, његовог насљеђа и културе.
Одлазак из Приштине за њега је био један од преломних тренутака.
Извор: radiokim.net