Међународна конференција: "80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ"
Повод за одржавање скупа је предстојећа 80. годишњница од објављивања књиге Рафаела Лемкина, којом је на правни и научни начин утврђено, дефинисано и доказано постојање геноцида као ултимативног злочина који једна група може да почини над другом групом, речено је на отврању конференције.
- То је књига значи у којој је формиран појам геноцида и, што је јако важно, он је међу примјерима за геноцид овдје су наведени ситуација Срба у Независној Држави Хрватској, али исто тако и ситуација српског народа у окупираној Србији - каже епископ пакрачко-славонски Јован, предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида.
Историчари подсјећају да су Срби, Јевреји и Роми у НДХ били изложени масовној репресији, терору и покушају потпуног уништења, а злочини нису вршени само у логорима Јадовно и Јасеновац, већ на цијелом простору НДХ.
- Тако да су сва средства била употребљена да Срби нестану просто са њеног подручја, дакле прије свега убијањем, мада су коришћена и друга два средства за уништење Срба, дакле протјеривање и присилно покатоличавање - наглашава историчар Милан Кољанин.
Премијерка Србије подсјећа да су уложена значајна средства да мјеста масовног страдања буду достојно обиљежена, а Београд и Ниш, каже, коначно имају Улицу јасеновачких жртава.
- Влада Републике Србије, на иницијативу предсједника Републике, почела је да финансира филмове, снимање филмова од националног значаја попут "Даре из Јасеновца", управо је завршено снимање филма "Дјеца Козаре" - истакла је Брнабићева.
Изузетно је важно да на оваквим конференцијама учествују и институције из Републике Српске, с обзиром на то да су Срби са територије коју је покривала НДХ највећи страдалници Другог свјетског рата, каже директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
- Морам нагласити да се Други свјетски рат не може посматрати као изолован случај, него је он једна узрочно-посљедична веза и са Одбрамбено-отаџбинским ратом који се десио 90-тих година у којима су опет Срби пострадали као што је то био случај у Другом свјетском рату. Наравно, овај пут Срби су били пуно организованији него што је то био случај у Другом свјетском рату и Република Српска је на неки начин гарант да се никад више неће поновити геноцид - рекао је Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Конференција обухвата и 9. новембар, Међународни дан борбе против антисемитизма и фашизма, како би се указало на то да су неофашизам и неоусташтво и данас присутни у Европи и свијету, речено је на скупу.
- И да су то идеологије зла које нису трајно побјеђене 9. маја 1945. године већ су очигледно изгубиле само једну у низу битака и да пред нама стоје неке друге битке, не на бојном пољу, већ битке на научном пољу - поручио је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
Планирано је да радови са овог скупа сљедеће године буду објављени у зборнику у двојезичном издању – на српском и енглеском језику.