Дојче веле: Олаф Шолц, најнепопуларнији њемачки канцелар
Другарицама и друговима, њемачким социјалдемократама, вјероватно неће бити до славља када се окупе на конгресу своје странке у Берлину од 8. до 10. децембра.
Јер, према најновијој анкети "Њемачки тренд" (Deutschlandtrend), која се редовно спроводи за њемачки јавни сервис АРД, странка канцелара Олафа Шолца СПД тренутно може да рачуна само на 14 одсто гласова бирача. То је два одсто мање него у новембру и најнижа је вриједност од јуна 2021.
Партнери у влади, Зелени, тренутно имају 15 одсто (+1), а либерали (ФДП) би били испод цензуса и не би ни ушли у Бундестаг са четири одсто (+/-0).
Што се тиче опозиције, демохришћанске странке ЦДУ и ЦСУ би тренутно добиле 32 процента (+2), што је највећа вриједност од марта 2021, а слиједи Алтернатива за Њемачку (АфД) са 21 одсто (-1). Левица не би била заступљена у Бундестагу јер би освојила само три одсто (-2).
Даљи губитак симпатија за Олафа Шолца
Радом савезне њемачке владе тренутно је задовољно само 17 одсто бирача, што је нови минимум. Њих 82 одсто изражава критику.
На мети критике је посебно канцелар: само 20 одсто испитаних тренутно је задовољно радом Олафа Шолца. То је најнижа вриједност за савезног канцелара од када се ради анкета "Њемачки тренд", односно од 1997.
Додуше, скоро сваки други испитаник (48 процената; -16 од априла 2022.) сматра да се Олаф Шолц понаша разборито. Међутим, само четвртина га тренутно види као доброг кризног менаџера (23 одсто; -14). Само 12 одсто потврђује његову способност да убједљиво комуницира (-15), а само 27 одсто тренутно сматра да је он дорастао послу канцелара (-20).
Разлог за критику?
СПД, Зелени и ФДП већ двије године чине савезну владу. Прошли су кроз неколико криза, али ниједна није била тако дубока као тренутна буџетска криза.
Средином новембра, Савезни уставни суд је дјелимично поништио владину финансијску политику. СПД, Зелени и ФДП прерасподијелили су преко 60 милијарди евра неискоришћених кредитних овлашћења од пандемије короне – за заштиту климе. Сада постоји огромна рупа у буџету за 2024. о којем је одавно требало да се одлучи. Штедња, или подизање нових кредита и поновна суспензија кочнице дугова? Око тога у коалицији апсолутно нема сагласности.
У овој ситуацији од канцелара се очекује да изведе владу из кризе. Али, гдје би могло да лежи рјешење? Ни грађани немају јединствен одговор.
Скоро половина бирача (47 одсто) рачуна на уштеде у трошковима, пројектима и инвестицијама, док 35 одсто рачуна на поновно проглашење ванредног стања, а тиме и на суспензију кочнице дугова. Свега осам одсто грађана залаже се за више пореза и дажбина.
Присталице СПД-а (59 одсто) и Зелених (55 одсто) посебно се залажу за суспензију кочнице дугова. Гласачи ЦДУ/ЦСУ (58 одсто) и АфД (69 одсто) подржавају јасне мјере штедње. Партијске присталице ФДП-а и Левице нису посебно приказане, јер, према анкети, не би могле да уђу у Бундестаг.
Смањити социјалну потрошњу и помоћ Украјини?
Анкетари су питали грађане и гдје тачно уштедити ако се не дижу нови кредити: 64 одсто грађана сматра да треба смањити давања за незапослене грађане (Bürgergeld). Против тога је 31 одсто. Али, Њемци су такође прилично отворени за смањење војне помоћи Украјини (54:41 одсто).
Насупрот томе, критички се посматрају уштеде у климатској трансформацији привреде (41:55 одсто), а посебно у планираној основној заштити дјеце (27:69 одсто).
Као и код општег приступа буџетској кризи, мишљења у страначким таборима се значајно разликују и када су у питању конкретне опције штедње. Гласачи СПД-а и Зелених имају тенденцију да одбију резове у поменутим областима.
Већина присталица ЦДУ/ЦСУ подржава искључиво смањење издатака за незапослене грађане, док присталице АфД-а подржавају и смањење помоћи Украјини и средстава за климатску трансформацију привреде, али не и за основну заштиту дјеце.
Клима: Њемци мисле да чине довољно и да су сад на реду други
У Дубаију се тренутно одржава 28. Конференција УН о клими. Очекивања њемачких грађана од глобалне сарадње у тој области су нижа него у контексту претходних конференција, 2018. у Катовицама или 2021. у Глазгову.
Само десет одсто њемачких грађана тренутно је увјерено да међународна заједница може да се носи с посљедицама климатских промјена, док 86 одсто у то не вјерује. Испитаници нису скептични само због учесталости екстремних временских прилика – Њемци сумњају и у допринос других народа.
Већина њемачких грађана има утисак да Њемачка већ чини много у борби против климатских промена и да би остале земље сада требало да ураде више (62 одсто).
Већина Њемаца и даље сматра неопходним ограничења у начину живота (70 процената; -15). Међутим, та већина више није тако велика као 2019. године.
Одговорност за заштиту климе првенствено се приписује привреди (61 одсто; -7).
Међутим, са 30 процената (-16 од новембра 2021.), мањи економски раст се много ређе види као неопходност климатске политике него прије двије године.
Само 36 одсто (у јесен 2021. било их је 42 одсто) подржава боље одражавање еколошких трошкова у цијенама, на пример путем пореза на ЦО2.
За ово истраживање "Њемачки тренд", Институт за истраживање јавног мњења Infratest-dimap спровео је репрезентативну анкету између 4. и 6. децембра у којој је учествовало 1.364 Њемаца с правом гласа .