latinica  ћирилица
10/12/2023 |  11:43 ⇒ 11:46 | Аутор: СРНА

Караџић: Туризам као развојна шанса локалне заједнице

Општина Чајниче у наредној години планира да настави са развојем туризма, а најзначајнији пројекат на овом пољу је рехабилитација и отварање ваздушне бање "Метаљка", рекао је Срни начелник Чајнича Горан Караџић.
Начелник општине Чајниче - Горан Караџић - Фото: СРНА
Начелник општине Чајниче - Горан КараџићФото: СРНА

Караџић је појаснио да је ваздушна бања "Метаљка" некада био санаторијум краља Александра, а да се сада покушава направити центар за опоравак срчаних и плућних болесника, те центар за опоравак и припреме спортиста.

- Она се налази 12 километара од општине и повезује Републику Српску, Србију и Црну Гору и очекујемо да се у том правцу нешто уради - рекао је Караџић.

Осим рехабилитације "Метаљке", општина Чајниче урадила је пројекат санације и уређења корита Врело, чијом имплементацијом би се изградила аутобуска станица, паркинг, гаража, као и шеталиште које би било у склопу градског хотела.

- Пројекат је прошао, а имамо обећање да ће Влада да помогне да не дођемо до ситуације угрожености општине. Овим пројектом бисмо ријешили неколико ствари - истакао је начелник.

Он је истакао да би се реализацијом овог пројекта повезало неколико цјелина, којим би туристичка понуда ове локалне заједнице, која се фокусира прије свега на етно и вјерски туризам, била боља.

Караџић је навео и да се тренутно ради на прекривању и санацији крова Чајничке Краснице, као и да је у претходном периоду урађена фасада, док би се у наредном периоду у унутрашњости цркве требао радити иконостас.

- Улагања до сада су отприлике око 600-700 хиљада КМ - казао је начелник и додао да је за туризам Чајнича значајан и музејски комплекс у оквиру Чајничке Краснице.

Осим вјерског, Караџић истиче да Чајниче развија и зимски туризам, а зимска туристичка понуда биће још боља након што се уради и скијалиште у овој локалној заједници.

- Дио опреме смо набавили заједно са планинарима и шумским газдинством. Власништво земљишта је на општини и шумарству, тако да смо направили одређене пројекте и надамо се да ће доћи до реализације - навео је Караџић.

ОВА ГОДИНА БИЛА ИЗУЗЕТНО ТЕШКА

Караџић је навео да је ова година за мале општине у Републици Српској, каква је Чајниче била тешка, а почела је престанком рада једине банке.

- Тако да смо хендикепирани и направили смо додатне трошкове и општинском буџету и грађанима што отежава живот, рад и функционисање - рекао је Караџић.

Након тешке зиме, која Чајничу неријетко прави проблеме, Караџић истиче да су и прољетне поплаве нанијеле велику штету угрожавајући извор Врела, које полази кроз град, чиме су биле угрожена и домаћинства у самој општини.

- Имали смо и других потешкоћа у локалним путевима који су бити разнешени, били су мостови урушени а онда је дошло и до озбиљног клизишта на једином регионалном путу који спаја Чајниче са остатком Републике Српске и граничним прелазом према Црној Гори, то је путни правац Горажде-Чајниче–Метаљка - истакао је Караџић.

Он је нагласио да је након разговора са предсједником Владе Републике Српске Радованом Вишковићем и након доласка директора "Путева Републике Српске" направљено рјешење да овај пут буде у функцији, а да се припремају инвестициони планови и пројектна документација за рјешавање овог проблема.

Начелник је напменуо да се Чајниче, као и остале локалне заједнице у Републици Српској сусрео са проблемом умањених прихода од ПДВ-а, гдје је ова општина у прва три мјесеца ове године изгубила 170.000 КМ укупног буџета од 3.8 милиона КМ.

- То је за нас значи велики проценат, а наш буџет је социјални, није развојни и из тог разлога, за нас сваки мали поремећај у пуњењу буџета представља огроман проблем за функционисање локалне заједнице - нагласио је Караџић.

Према његовим ријечима, општина је због тога морала кредитно да се задужи 300.000 КМ, како би премостила овај финансијски проблем, наводећи да 23 одсто буџета општине Чајниче долази од "Шума Републике Српске".

- Завршићемо на неки начин ову годину и заокружити финансијску цјелину. На неки начин смо покушали да свим корисницима буџета распоредимо онолико колико је планирано средстава и оно што смо ми имали у нашем буџету и ми смо то углавном донекле привели крају - казао је Караџић.

Он је изразио наду и да ће се поправити стање у дрвној индустрији, како би се до краја године ријешио недостатан средстава у буџету, то јесте, испунио финансијски план који је општина имала.

Караџић је нагласио да је општинска управа и поред свих проблема редовно измиривала потребе свим грађанима.

- Редовно смо измиривали плате и доприносе, социјалне потребе, она средства која су планирана за кориснике буџета, ученицима превоз, стипендије, спортистима учешће у лигама и спортском дијелу гдје се такмиче - истакао је он.


ТЕШКА ГОДИНА И ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ У ЧАЈНИЧУ

Осим са финансијама, Чајниче је ове године имало проблеме и у пољопривредној производњи, гдје су велике штете сеоским домаћинствима направиле дивље животиње и временске неприлике.

- Дивљач, дивље свиње и медвједи су направили одређене штете нашим сеоским домаћинствима гдје је страдала стока, пчеле и њиве ратарима - рекао је Караџић.

Он је додао да је општина у области пољопривреде ове године имала великих потешкоћа, али да је сва штета измирена.


ДО САДА У ОВОЈ ГОДИНИ РОЂЕНО 37 БЕБА

Караџић је нагласио да је ове године до сада у Чајничу рођено 37 беба, што је више него прошле године, као и да то радује локалну заједницу, те да се сви у Чајничу надају да ће се овај позитиван тренд и наставити.

Он је истакао да је један од највећих проблема Чајнича одлазак младих, наводећи да 90 одсто свршених средњошколаца наставља даље школовање на факултетима у Републици Српској и иностранству.

- Али, углавном остају тамо гдје заврше факултете и то је велики проблем за нас - рекао је Караџић.

Према његовим ријечима, Чајниче нема велики капацитет да задржи кадрове на вишем нивоу, као што су специјализнати, магистри и доктори наука, који у овој локалној заједници не могу наћи посао.

- Ми кадар оспособимо, а они онда одлазе да дају свој допринос на неком другом мјесту - каже Караџић.