Братунац: Помен за 109 Срба из Бјеловца и околних заселака
Од укупног броја погинулих и убијених двије трећине били су цивили.
Поводом 31 године од страдања Срба из ових села у Одбрамбено-отаџбинском рату биће служен парастос и прислужене свијеће за покој душа настрадалих, те положено цвијеће код спомен-обиљежја у црквеној порти.
До великог српског страдања и злочина над цивилима у Бјеловцу и околини дошло је у рану зору 14. децембра 1992. године када су јаке муслиманске снаге из Сребренице и бројних муслиманских села, под командом Насера Орића, упале у ова села и починиле масакр над затеченим становништвом које је још спавало - убијани су жене, дјеца и старци и спаљивано све.
Након почињеног масакра над српским становништвом, муслиманске снаге су потпуно опљачкале српску имовину, а онда су попалиле ова три села, а групу заробљених жена и дјеце одвели у логор у Сребреницу гдје су злостављани и мучени.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић рекла је Срни да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет везан за почињене злочине у Бјеловцу 14. децембра 1992. године.
Њој су тог дана у Бјеловцу погинули супруг Драган и свекар Драгољуб са још 66 мјештана.
- Заробљене су и у сребреничке логоре одведене моја свекрва Достана и јетрва Мира Филиповић, те Мирина дјеца Немања од седам мјесеци и трогодишња Оливера, као и деветогодишњи рањени комшија Брано Вучетић - рекла је Филиповићева.
Петоро заробљених жена и дјеце размијењено је након 56 дана, а Достана је од посљедица мучења и тортуре убрзо обољела и умрла.
Трајне трауме остале су и на осталим заробљеницима, односно логорашима.
Брано Вучетић, који је преживио заробљавање и малтретирања у сребреничким логорима, раније је рекао Срни да подсјећање на страдање у Бјеловцу код њега изазива посебне емоције, кошмар, необјашњиво нерасположење и тугу за убијеним члановима породице, али и бол због неправде што за та убиства нико није одговарао.
Нестала старица Божана Остојић није још нађена, ни након 30 година.
Најстарија жртва муслиманског злочина била је осамдесетседмогодишња старица Злата Јовановић, чији су син Милан и унука Раденка убијени испред куће у којој су у једном часу нестале три генерације те породице.
Најмлађа жртва био је петнаестогодињши дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.
У просјеку је свака српска кућа у Бјеловцу изгубила по два члана домаћинства у посљедњем рату.
Ова села још нису у цјелости обновљена и неки преживјели мјештани још не могу да се врате, јер им ни након 31 година куће нису обновљене.
За овај, као ни за све остале злочине почињене над Србима у Подрињу, нико није одговарао, иако су правосудним органима БиХ поднесени бројни докази и свједочења о почињеним злочинима.
Породице погинулих огорчене су на рад правосуђа БиХ и изгубиле повјерење и наду да ће Суд БиХ процесуирати извршиоце Орићевих наредби.
Парастос и прислуживање свијећа за покој душа пострадалих почеће у 13.00 часова, а пола часа касније биће положено цвијеће и одата почаст погинулим код спомен-плоче са именима свих жртава, постављене на зид храма.