latinica  ћирилица
18/01/2024 |  19:29 ⇒ 19/01/2024 | 11:12 | Аутор: РТРС

Крњи Уставни суд БиХ: Кажњавање због повреде угледа Српске неуставно; Клевета као кривично дјело у складу са Уставом

Одлучујући о захтјеву замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Дениса Звиздића, и 14 посланика Парламентарне скупштине БиХ, крњи Уставни суд БиХ утврдио је да члан 280а. који говори о повреди угледа Републике Српске и њених народа није у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције. Тај члан говори о кажњавању лица која Републику Српску називају агресорском и геноцидном творевином, омаловажавају њен грб, заставу и химну или желе да промијене њено уставно уређење и територијалну цјеловитост.
НСРС - Уставни суд БиХ (илустрација) - Фото: РТРС
НСРС - Уставни суд БиХ (илустрација)Фото: РТРС

У погледу оцјене уставности члана 280а. крњи Уставни суд је, између осталог, сматрао да обим дјела која се могу сматрати кажњивим у складу са чланом 280а. оспореног закона (Повреда угледа Републике Српске и њених народа) доводи у питање пропорционалност мијешања кроз кривичне санкције.

- Осим тога, Уставни суд је примијетио да кривично дјело из цитираног члана, за које је прописана казна затвора, оставља могућност примјене мјера прописаних Законом о кривичном поступку за осигурање присуства оптуженог лица и успјешно вођење кривичног поступка, односно могућност да се оптуженом одреди и притвор, што додатно потврђује одвраћајући учинак члана 280а. Уставни суд је закључио да члан 280а. није пропорционалан циљевима због којих је донесен и да такво мијешање у слободу изражавања није "неопходно у демократском друштву" - наводи се се у саопштењу крњег Уставног суда БиХ.

Разматрајући чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ, крњи Уставни суд је указао да то што је клевета, након дужег периода, поново прописана као кривично дјело није само по себи противно Уставу БиХ или Европској конвенцији.

Међутим, крњи Уставни суд БиХ је сматрао нужним и да укаже да, иако није оцијенио неуставним наведене одредбе, надлежни органи у Републици Српској требају поступати с посебном пажњом у случају кривичног прогона за дјела прописана овим члановима, а нарочито водити рачуна да оспорене одредбе примјењују у складу са стандардима утврђеним дугогодишњом праксом Европског, али и Уставног суда, те нагласио да би надлежни органи требали, колико је то могуће, избјегавати кориштење правних лијекова који би могли одвратити грађане, а посебно новинаре, од изношења критичког мишљења о питањима од јавног интереса због страха од кривичних и других санкција.

Уставни суд је закључио да су чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ. Кривичног законика Републике Српске у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је ранје да не важе одлуке Уставног суда БиХ у овом саставу у Српској и да ће Српска забранити и дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ на свом простору уколико дођу органи тих институција да их спроводе.

Уставни суд БиХ је на ванредној сједници 19. јуна прошле године промијенио правила која му сада омогућавају да ради без српских судија.

Још 2022. године мандат је истекао Миодрагу Симовићу, а једини преостали судија Србин Златко Кнежевић и званично је, на сопствени захтјев, почетком ове године отишао у пријевремену пензију.

Од 3. јануара у Уставном суду БиХ остало је двоје бошњачких и један хрватских судија, као и Албанац, Швајцаркиња и Њемица, које је изабрао Европски суд за људска права.

Најмање шест пута у постдејтонској БиХ, Република Српска је предлагала закон о Уставном суду и инсистирала да се странци врате у своју земљу.