Тадић: Зашто је Уставни суд БиХ изузет од стандарда које важе за остале?
Да је рад Уставног суда БиХ који дјелује без српских судија подешен у складу са стандардима који се очекују од других институција, оцијенио је Тадић, онда не би ни било тог питања које долази из стручних кругова.
- Стандари финансијског пословања институција БиХ морају бити уједначени и мени је као правнику несхватљиво зашто би Уставни суд БиХ био изузет од стандарда који важе за остале институције - рекао је Тадић за Срну.
Он је упитао шта је то у пословању Уставног суда БиХ, било да се ради о набавкама или путним трошковима или нечему другоме, а што је вриједно изузимања од општеприхваћених стручних финансијских стандарда, који су уз то усклађени са захтјевима европске стручне финансијско-рачуноводствене заједнице.
Тадић се сагласио са тврдњом да је "Уставни суд БиХ већ годинама изложен различитим политичким нападима и притисцима", али је истакао да, истине ради, треба рећи о каквим се притисцима и нападима ради.
- Заправо се ради о томе да се већ годинама извана и изнутра врши притисак на Уставни суд БиХ да крши Устав БиХ, излази из оквира својих надлежности, гиљотинира Дејтонски мировни споразум, а на неке од судија врши се притисак и да доносе одлуке о којима ће имати шта рећи и кривичари из правосуђа чим постојећа генерација домаћих судија коначно оде из тог суда. Посљедњи од њих у пензију иде 2026. године, што значи - ускоро - нагласио је Тадић.
Уставни суд БиХ саопштио је да је "већ годинама изложен различитим политичким нападима и притисцима", који су у посљедњих годину и по дана кулминирали "неименовањем упражњених судијских позиција, притиском на једног судију да напусти Уставни суд одласком у пријевремену пензију, те ширењем неистина о раду Суда путем медија".
Из ове правосудне институције наводе да је рад Уставног суда "законит и транспарентан" и да то "доказују сви финансијски извјештаји, извјештаји о обављеној финансијској ревизији и сви други званични документи који су јавни и објављени на службеној интернетској страници" ове институције.
- Уставни суд изражава задовољство што је својим радом задобио повјерење грађана, које је из године у годину све веће, а потврда тога је све већи прилив предмета, подједнако из оба ентитета и из свих крајева БиХ - наводи се у саопштењу.
Од 3. јануара у Уставном суду БиХ остало је двоје бошњачких и један хрватских судија, као и Албанац, Швајцаркиња и Њемица, које је изабрао Европски суд за људска права.
Најмање шест пута у постдејтонској БиХ, Република Српска је предлагала закон о Уставном суду и инсистирала да се странци врате у своју земљу.