Новаковић Бурсаћ: Уставни суд БиХ у великом мањку кредибилитета
Бурсаћева је истакла да је Уставни суд БиХ, прекршивши сопствена правила, прошле године додатно унизио своју позицију, а нагласио своју улогу политичког, а не правног актера у овој земљи.
- О присуству страних судија који су заједно са гласовима судија Бошњака, некадашњих чланова СДА, кључно допринијели дисфункционалности друштвене и политичке сцене, доста је говорено, али посљедице трпимо сви и потребно је учинити све да се ова неуставна пракса заустави јер не може донијети ништа добро - оцијенила је Бурсаћева.
Осим наведеног, додала је она, тренутни број судија у Уставном суду /шест од Уставом прописаних девет судија/ податак је који би сам по себи требао да стави мораторијум на њихов рад, јер није испуњен основни уставни предуслов по питању састава.
- На основу наведених чињеница, најмање што може да учини Уставни суд је да се уздржи од коментара, посебно када немају основ у стварном животу и чињеницама - нагласила је Бурсаћева за Срну.
Уставни суд БиХ саопштио је да је "већ годинама изложен различитим политичким нападима и притисцима", који су у посљедњих годину и по дана кулминирали "неименовањем упражњених судијских позиција, притиском на једног судију да напусти Уставни суд одласком у пријевремену пензију, те ширењем неистина о раду Суда путем медија".
Из ове правосудне институције наводе да је рад Уставног суда "законит и транспарентан" и да то "доказују сви финансијски извјештаји, извјештаји о обављеној финансијској ревизији и сви други званични документи који су јавни и објављени на службеној интернет страници" ове институције.
Од 3. јануара у Уставном суду БиХ остало је двоје бошњачких и један хрватских судија, као и Албанац, Швајцаркиња и Њемица, које је изабрао Европски суд за људска права.
Најмање шест пута у постдејтонској БиХ, Република Српска је предлагала закон о Уставном суду и инсистирала да се странци врате у своју земљу.