Хоће ли политичари у БиХ усагласити европске законе до краја мјесеца? (ВИДЕО)
На домаћем терену копља се ломе - како измијенити један од кључних закона на европском путу БиХ, Изборни закон.
За бошњачке структуре, које траже измјену Устава, асиметрична рјешења су неприхватљива.
Из Републике Српске одговор да једино асиметрична БиХ може опстати.
Сат откуцава. Остало је још мјесец до одлуке Европске уније - да ли ће отворити приступне преговоре са БиХ, али и одредити датум за почетак преговора. То значи да политички лидери у БиХ имају исто толико времена за договор о законима који су услов за зелено свјетло за европски пут БиХ - о суду, сукобу интереса и Изборни закон, који према ријечима Борјане Кришто, највише интересује Европу.
- Ту сам истакла сам да је свима нама у БиХ посебно важно провести цјеловиту реформу изборног законодавтсва, а то подразумијева имплементацију одлука Уставног суда БиХ о легитимног представљању конститутвих народа и пресуда Евреопскохг суда за људска права за шта смо сви у БиХ опредијељени - рекла је она.
Или, ипак, има оних који нису опредијељени, па због измјене Изборног закона заговарају промјене Устава. Симетрична или асиметрична рјешења? Питање је сад.
Српски делегат у Дому народа ПС БиХ Радован Ковачевић каже да се у посљедње вријеме често из Сарајева чује да су за њих неприхватљива асиметрична рјешења за БиХ.
- Међутим, морамо да их подсјетимо да су они пристали на асиметрично рјешење које се зове БиХ. Дефинитивно је БиХ састављена од једне републике и једне федерација и то је једно асиметрично рјешење које је прихватио Алија Изетбеговић. У посљедње вријеме Бакир Изетбеговић први је покренуо причу са тезом да неће прихватити асиметрично ријешење - каже Ковачевић.
За Изетбеговићем низали су се они који не желе, како кажу, да прихвате било какво асиметрично рјешење. Рефик Лендо, Ћамил Дураковић, Денис Бећеровић... "Нови асиметрични модел" избора чланова Предсједништва, тврде, БиХ гура још даље од европских, демократских стандарда и у нове подјеле друштва и државе.
- Приједлог по којем би се два члана Предсједништва БиХ бирала са комплетне територије Републике Српске и Федерације БиХ, док би избор трећег зависио од броја гласова у потенцијално само неколико од десет кантона, представља не само врхунац асиметрије већ и директно негира пресуде Европског суда за људска права које нас обавезују на нашем европском путу - рекао је Денис Бећировић, бошњачки члан Предсједништва БиХ.
БиХ може да остане оваква каква јесте, дејтонска, састављена од два ентитета и асиметрична федерација, одговара Ковачевић. У супротном БиХ, поручује, дефинитивно неће ни бити.
- Они који нам поручују да неће асиметрична рјешења желе поново да мјењају уставну структуру БиХ, уставни поредак на начин да поново централизују БиХ. Међутим, то је апсолутно недопустиво - каже Ковачевић.
Од потписавања Дејтона из Федерације БиХ бирају се два члана, а из Републике Српске један члан Предсједништва. То је прва и фундаментална асиметрија, категоричан је правник Огњен Тадић.
- Након које је све остало асиметрично и само питање модела на који се долази до тог избора. Дакле у приједлогу ХДЗ-а нема никакве нове асиметрије, а да она већ није верификована Дејтоном - каже Тадић.
Приједлог ХДЗ-а су измјене Изборног закона без распакивања Устава. Лидер странке Драган Човић каже да је крајње вријеме за ове измјене, а Хрвати, додаје, траже минимим минимума.
- То су три допуне, како демотивисати бошњачки народ да гласа за члана Предсједништва из реда Хрвата. Све остало је исто. У Федерацији једна јединица, два члана се бирају на исти као и до сада, бошњачки на исти начин, српски начин. Код хрватског, иста процедура самод додајемо да се уз побједу на федералном нивоу морају се остварити још предуслови. Ја мислим, свако нормалан ће то прихватити - каже Човић.
И прихватали су, па одустајали. И то лидери "Тројке". Потврђују то договори у Лакташима, па у Сарајеву, који су након само пар дана пали у воду. Састанак у Мостару никада није ни одржан. Тако су политичари из Сарајева, скренули БиХ са ионако кривудавог европског пута, а сат откуцава.