Вујић са сједнице Савјета за људска права УН: Прилив страних џихадиста озбиљна терористичка пријетња из БиХ (ВИДЕО)
У Женеви се од 26. фебруара до 5. априла 2024. године одржава 55. редовна сједница Савјета за људска права у оквиру дијалога о заштити људских права и основних слобода у сузбијању тероризма.
Вујићево ображање погледајте ОВДЈЕ.
Вујић је рекао да је дошао данас овдје, као представник земље која је више од три деценије најопаснији извор тероризма у Европи из БиХ.
- Нажалост, чак и док БиХ ради ка приступању ЕУ, западне владе су примијетиле да је она и даље кључни извор терористичких пријетњи. На примјер, амерички Стејт Департмент је прошле године написао да, цитирам, "терористичке групе настављају с планирањем могућих напада у БиХ". Слично томе, прошлогодишњи извјештаји италијанских обавјештајних служби сугеришу да у БиХ данас дјелује до 20 исламистичких терористичких група - наводи Вујић.
Каже да је у БиХ било смртоносних џихадистичких терористичких напада, али "главни утицај тероризма укоријењеног у БиХ био је изван земље".
- Починиоци многих од најстрашнијих терористичких напада последњих деценија имали су значајне везе са БиХ, укључујући нападе 11. септембра у Сједињеним Државама, бомбашки напад на воз у Мадриду 2004. и нападе у Паризу 2015. године. Према подацима Вилсон центра у Вашингтону, међу европским земљама, БиХ је имала највећи број грађана по глави становника који су отишли да воде џихад у Сирији и Ираку - навео је Вујић.
Зашто из БиХ долази тако озбиљна терористичка пријетња?
- Један важан разлог је прилив страних џихадиста који су дошли у БиХ током њеног рата од 1992. до 1995. Убрзо након избијања рата, велики број џихадиста, укључујући Осаму бин Ладена и двојицу отмичара 11. септембра, дошао је у БиХ да помоћи бошњачкој војсци у њеној борби против Срба и Хрвата. Бошњачка војска је укључила стране џихадисте у оно што је назвала Одредом Ел Муџахид, који је постао озлоглашен по терорисању како бораца тако и цивила, укључујући многа одрубљивања глава - навео је Вујић у обраћању.
Након рата, каже Вујић, Одред Ел Муџахид је разоружан, али су нажалост неки од кључних страних џихадиста остали у БиХ уз помоћ како наводи, симпатичних бошњачких званичника, а неки од њихових локалних сљедбеника су наставили да шире џихадистичку идеологију по одређеним бошњачким подручјима земље.
- Иако се многи Бошњаци у БиХ придржавају умјереног облика ислама, највећа политичка партија у БиХ која представља Бошњаке, СДА, има своје коријене у екстремистичкој идеологији исламистичких група попут Муслиманске браће. Иако странка представља умерено, демократско лице Запада, никада није одбацила своју експлицитно исламистичку идеологију, а њено руководство одржава блиске везе са радикалним лидерима у Муслиманском братству и на местима попут Ирана. Коријени СДА у радикалној идеологији и њен континуирани утицај у БиХ помажу да се објасни зашто није било довољно политичке воље да се БиХ ослободи опасних џихадистичких елемената - навео је Вујић.
Ако постоји било каква сумња у наставак утицаја ових радикалних идеологија у БиХ, каже, потребно је само узети у обзир веома благ третман који је дат бошњачким борцима ИСИС-а који се враћају у БиХ, а који су добили нешто више од шамарања од стране судова у БиХ.
- Већина ових опасних појединаца одгајана је у муслиманским шеријатским енклавама у БиХ које практикују радикалне облике ислама одвојено од званичне Исламске заједнице БиХ. Заправо, према студији коју је 2019. објавила Америчка војна академија, чак су и појединци осуђени у БиХ за активности повезане с тероризмом добили коначне затворске казне у просјеку мање од 2 године. На пример, оптуженом који је више пута пружао финансијску подршку ИСИС-у било је дозвољено да плати минималну казну од само 15.000 долара уместо једногодишње затворске казне истакао је Вујић.
Радикалним исламистичким елементима у БиХ се, како каже не смије дозволити да процвјетају, а њиховом путу ка политичкој моћи се мора одупријети, а не охрабрити.
- На срећу, Устав БиХ укључује механизме који помажу у спречавању доминације исламистичке политике у земљи. Устав укључује одредбе осмишљене да смање власт и осигура заступање интереса два аутономна ентитета земље и њена три конститутивна народа. Овај систем, осим што одржава мир и стабилност међу етничким групама у БиХ, користи и сигурности БиХ и Европе помажући у спречавању концентрације све моћи у рукама исламистичких партија - навео је Вујић.
Упркос томе, каже, неки западни званичници покушавају да поткопају Устав БиХ у корист централизованог и стриктно већинског система у којем би Срби и Хрвати били маргинализовани, а Бошњаци – и потенцијално исламистичке странке – имали би сву власт.
- Да би се смањила терористичка пријетња из БиХ, потребно је, прије свега, бити опрезан према одређеним бошњачким учењацима, клерицима и политичарима који представљају умјерену демократску фасаду, иако њихова приврженост, тренутни односи и писање показују приврженост радикална исламистичка идеологија. Такве радикале треба прозивати онаквима какви јесу, а не примати их у дипломатске салоне као уважени емисари - навео је Вујић.
Друго, каже он, од виталног је значаја подржати уставни систем БиХ какав је успостављен у Дејтону, укључујући њену децентрализовану структуру и одредбе које осигуравају учешће Срба и Хрвата у политичком процесу у БиХ.
- Ови кораци су важни не само за сигурност БиХ, већ и за сигурност Европе и свијета - навео је Вујић.