Обиљежавање 25 година од агресије НАТО на СРЈ
Обиљежавање ове годишњице за Србију и српски народ има меморијални карактер - да се памте велике људске жртве, патње народа, задивљујућа храброст, патриотизам и спремност бранилаца отаџбине, јединство народа, бранилаца и државног руководства како се тако нешто никада не би поновило, ни нама нити било коме. Током агресије стрдало је око 4.000 међу којима је било 98-ро дјеце, а рањено око 12.000 грађана.
Више од двије трећине страдалих и рањених били су цивили. Тек треба утврдити колико је људи изгубило животе од одложених дејстава забрањених оружја и примјењених метода као што су пројектили са осиромашеним уранијумом, отровна гасна једињења настала бомбардовањем рафинерија, хемијских фабрика и електро-постројења, касетне бомбе и друга употребљена средства. Штета од ратних разарања процјењена је на 100 милијарди долара.
За Европу и свијет то је подсјећање да је НАТО прије 25 година нападом на СР Југославију вратио рат на тло Европе начинивши преседан који ће након тога поновити много пута на другим континентима.
Да је то био злочин против мира и човјечности извршен кршењем Повеље ОУН и неприкосновености СБ УН, завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија од 1975. и многих других општеобавезујућих међународних конвенција и норми међународног права.
Био је то најразорнији ударац на европски и свјетски систем безбједности успостављен на резултатима Другог свјетског рата и отварање Пандорине кутије чије су несагледиве посљедице и данас пред нашим очима.
Програмом обиљежавања ове тужне годишњице предвиђено је одржавање дводневне међународне конференције са темом "Од агресије до новог праведнијег свјетског поретка" (22. од 23. марта 2024.) у Дому Војске Србије.
Од 22. до 24. марта у Југословенској кинотеци одржаће се међународна смотра документарног филма о агресији НАТО са филмовима аутора из Србије, Чешке, Њемачке и Италије.
Југословенска кинотека биће и мјесто одржавања изложбе фотографија најпознатијих архитектонских остварења са фотографијама прије и послије агресије. Међународни меморијални атлетски маратон, са атлетичарима из Србије и више европских земаља, стартовће 24. марта ујутру, са платоа Храма Светог Саве, а циљ маратона је Српско ратничко гробље Зејтинлик, код Солуна, Грчка.
На тој траси атлетичари ће застајати и полагати цвијеће код споменика жртава агресије и бораца палих у Балканским и два светска рата.
Истог дана, домаће и стране делегације и појединци полагаће цвијеће код споменика дјеци жртвама агресије у парку Ташмајдан (11 сати) и код споменика «Вечна ватра», у Парку пријатељства, Ушће, Нови Београд (у 12 сати).
За присуство Међународној конференцији до сада се пријавило преко 150 гостију из иностранства, освједочених пријатеља Србије и српског народа међу којима су научници, умјетници, дипломате, истраживачи међународних односа, филозофи, филмски ствараоци, војни стручњаци и други угледни ствараоци.
Поменули су само неке: Палаб Сенгупта, Индија, предсједник Свјетског савјета за мир; Сергеј Бабурин, академик, Русија; Јелена Гускова, академик, Русија; Тао Тао, замјеник генералног секретра CPAPD, Кина; Мишел Чосудовски, професор Универзитета у Отави, Канада, аутор књига "Глобализација рата", "Агресија НАТО на Југославију"; Танасис Пафилис, Грчка, ГС Свјетског савјета за мир, посланик ЕП; Волфганг Ефенбергер, историчар, Њемачка, аутор књиге "Повратак хазардера"; Жак Огар, Француска, аутор књиге "Европа је умрла у Приштини"; Јан Оберг, професор међународних односа, Шведска; Џин Тоши Висконти Маразани, књижевница, Италија, као и многи други.