Још неизвјесно - хоће ли Савјет безбједности расправљати о НАТО бомбардовању СРЈ? (ВИДЕО)
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је у Њујорку, каже да постоје најаве да ће неке западне земље тражити процедурално гласање о сједници прије усвајања дневног реда, што значи да је неизвјесно да ли ће бити одржана. И у Србији и у Српској става - западним силама не одговара да се прича о агресији, којом је срушено међународно право, и коју би најрадије да забораве.
Документ којим се Русија обраћа Уједињеним нацијама има јасне циљеве. Да буде осуђена војна операција земаља НАТО-а против Југославије. Да се спријечи прекрајање историјске истине о тим трагичним догађајима и да се чланице НАТО Алијансе позову на одговорност за агресију. Међутим, питање је да ли Запад жели да се ови циљеви и остваре.
- Чак и данас оспоравају могућност да се одржи сједница Савјета безбједности УН на којој би се говорило о свему што је направљено. Њихов добро познати метод је да утишају све гласове који би могли рећи истину. Oни желе да избришу наша сјећања и нашу бол својим лажима. Tо им никада нећемо допустити. Никада Срби неће заборавити шта су направили и никада БиХ неће ући у НАТО. Ниједан човјек у Српској неће пристати на то - истиче предсједник Републике Српске Милорад Додик.
У интересу три сталне чланице Савјета безбједности није да пристану да ишта на тему НАТО агресије буде одржано.
- Сталне чланице са западу су против тога и не одговара им на дневном реду да се нађе то питање и расправља на ту тему - наводи министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир.
И не само да не желе расправу, него не желе, ни у Србији, ни у Њујорку, подсјећање на агресију којом је срушено међународно право.
- Они се праве да се ништа није догодило. Суштина њиховог рада претходних четврт вијека је била да се о овом догађају ћути - истиче научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Београд Душан Пророковић.
Професор геополитике Срђан Перишић, наводи да је Русија, као пријатељска земља и као савезник Срба, Србије, изашла са том идејом да отвори то питање којим је практично срушено међународно право у свијету.
Аналитичари упозоравају - Запад опструише засједање Савјета безбједности, зато што се плаши истине која би могла да освјежи сјећање.
- Не Американцима, Британцима и Французима, они добро знају какав су злочин направили. Него да се друге државе чланице УН подсјете какав је злочин почињен над СРЈ, Србијом и српским народом - истиче историчар Александар Раковић.
Политиколог Александар Павић наводи да се Запад највише плаши истине.
Истина је да је прва НАТО бомба, која је убила војника Бобана Недељковића, пала у Прокупљу. Мјесту у којем је обиљежен
Дан сјећања на страдале у Нато агресији. Обиљежен је и у Њујорку, шетњом од Цркве Светог Саве до зграде Уједињених нација. Раме уз раме са Србима, били су и Американци, предвођени Саром Флаундерс, која је боравила у Србији током НАТО бомбардовања.
- Рат против Србије био је велики злочин, али да му је истовремено циљ био да се НАТО прошири по источној Европи, до граница Русије. Али нису успјели. НАТО није успио - закључујуе бивша сарадница америчког джавног правобраниоца Ремзија Кларка Сара Флаундерс.
Српско-амерички композитор Милош Раичковић наводи да је важно сјећање, те да се оно његује и не заборави.
На дан када су се Срби присјећали жртава страдалих у бомбардовању те 99-е, самопроглашено Косово постало је придружени члан парламентарне скупштине НАТО-а. Због тога је званични Београд Алијанси поручио да Србија никада неће ући у НАТО и да ће чувати своју војну неутралност.