latinica  ћирилица
25/03/2024 |  19:16 ⇒ 19:24 | Аутор: РТРС

Појашњење из ЕУ: Шта након зеленог свјетла?

Проширење је једна од најуспјешнијих политика којом Европска унија промовише стабилност и просперитет широм континента. Отварање приступних преговора је значајна прекретница за сваку земљу која тежи придруживању Европској унији, а означава почетак структурираног процеса којим се земља на путу ка чланству припрема да у потпуности усвоји заједничка права и дужности који су обавезујући за све државе чланице ЕУ.
Застава ЕУ (Фото: EPA-EFE/TOMS KALNINS, илустрација) -
Застава ЕУ (Фото: EPA-EFE/TOMS KALNINS, илустрација)

Цјелокупни корпус прописа ЕУ, односно правна стечевина, позната је под француским термином "acquis communautaire" или скраћено "acquis" (што се приближно преводи као "заједничка достигнућа Европске заједнице").

Шта садржи правна стечевина?

Државе чланице Европске уније сагласне су да ће се водити низом заједничких прописа и удружити свој суверенитет у кључним подручјима за која утврде да им је то у интересу. На тај начин су заједно јаче, све скупа присутније на међународном плану и доприносе очувању високих стандарда о важним питањима као што су људска права, владавина права, демократија, околиш, сигурност производа, протумонополска правила, енергија и друга подручја.

За потребе приступних преговора правна стечевина се тренутно дијели на 35 поглавља. Поглавља су тематска, попут слободе кретања роба, слободе кретања радне снаге, слободе пружања услуга, слободе кретања капитала и др. Свакој земљи која се жели придружити ЕУ даје рационалан оквир за рад док усклађује своје законодавство с правном стечевином.

Европска комисија је 2020. године усвојила ревидирану методологију како би процес проширења учинила још кредибилнијим, предвидљивијим и динамичнијим, уз снажније политичке смјернице.

Према новој методологији поглавља правне стечевине подијељена су у шест кластера (темељна питања; унутрашње тржиште; конкурентност и инклузивни раст; зелена агенда и одржива повезаност; ресурси, пољопривреда и кохезија; вањски односи). Преговори по сваком кластеру отварају се у цијелости након што земља испуни услове за отварање.

Важно је истаћи да се кластер о темељним реформама, који укључује владавину права, функционирање демократских институција и јавну управу, први отвара и посљедњи затвара. ЕУ је Унија вриједности и темељна питања су – како им и само име каже – најважнији елемент приступног процеса.

Након зеленог свијетла од Савјета, шта су наредни кораци?

Након што Европски савјет да зелено свјетло за почетак приступних преговора, сљедећи корак је усаглашавање преговарачког оквира, односно, смјерница и принципа за вођење приступних преговора. Европска комисија израђује нацрт преговарачког оквира за ЕУ и упућује га Савјету на усвајање. У закључцима Европског савјета из марта 2024. године прецизирано је да БиХ, прије усвајања преговарачког оквира, треба да испуни све релевантне кораке које је Европска комисија поставила у октобру 2022. године када је препоручен статус кандидата.

Босна и Херцеговина, као и свака друга земља која отвара приступне преговоре, такође мора успоставити своју преговарачку структуру, преговарачки мандат и оквир. Прије свега је потребно усвојити одлуке о: 1) координацији између извршних органа, 2) улози Парламентарне скупштине БиХ; 3) укључености вањских стручњака, цивилног друштва и пословне заједнице; 4) стратегији транспарентности и комуникације.

Такође је кључно да Босна и Херцеговина именује главног преговарача, који је на челу тима нестраначких експерата, а бира се консензусом. Приступни преговори од земље захтијевају да усагласи заједничке интерне ставове и да говори једним гласом.

Преговарачки оквир усвајају обје стране на првој Међувладиној конференцији између држава чланица ЕУ и земље која је поднијела захтјев за чланство. Тада приступни преговори формално почињу.

Колико је БиХ тренутно спремна за чланство у ЕУ? Колико је усклађена с правном стечевином?

Ниво усклађености Босне и Херцеговине с "acquis" и припремљеност за чланство у ЕУ у различитим подручјима политика оцијењени су у Мишљењу Комисије о њеном захтјеву за чланство у ЕУ из 2019. и у пропратном Аналитичком извјештају, а накнадно се процјењују у годишњим извјештајима о напретку. Посљедњи Извјештај о БиХ објављен је у новембру 2023.

ЕУ у БиХ

Први корак у приступним преговорима подразумијева да Европска комисија заједно са земљом која је поднијела захтјев за чланство у ЕУ проведе формални процес анализе усклађености (тзв. скриниг).

Тиме се оцјењује колико је земља припремљена за чланство у ЕУ према поглављима правне стечевине и према кластерима. Од Босне и Херцеговине се у склопу процеса анализе усклађености очекује да Европској комисији представи свој програм преузимања правне стечевине (енгл. НПАА). Процес анализе усклађености такођер ће дати прелиминарне показатеље питања која ће се појавити током преговора.

Налази анализе усклађености објављују се у Извјештају о анализи усклађености који пружа аналитички оквир за преговоре.

Колико трају приступни преговори?

Процес приступања ЕУ подразумијева више фаза, укључујући успостављање преговарачког оквира, Међувладину конференцију за отварање преговора, процес анализе усклађености, услове за отварање, преговоре по кластерима, односно, поглављима, Мишљење Комисије о спремности за чланство након завршетка преговора, сагласност Европског савјета и Европског парламента за пријем у чланство земље која је поднијела захтјев и ратификацију уговора о приступању у свакој држави чланици ЕУ.

Иако постоји више корака, временски оквир за испуњавање сваке прекретнице зависи искључиво од капацитета и спремности земље да прави искораке.

Какву подршку нуди ЕУ током приступних преговора?

У свом годишњем говору о стању Уније из септембра 2023. предсједница Евроске комисије Урсула фон дер Лајен говорила је о потреби да се одговори на "историјски позив" тако што ће се Европска унија употпунити проширењем. Као најдосљеднији и најлојалнији партнер Босне и Херцеговине, којој је пружила и најзначајнију помоћ, ЕУ остаје опредијељена да подржи напредак Босне и Херцеговине на њеном европском путу и у испуњавању критеријума за чланство.

Подршка ће се наставити у форми финансијске помоћи, техничке подршке и стратешког савјетовања. Босна и Херцеговина такође може имати користи од Плана раста за Западни Балкан, којим се за земљу издваја више од 2 милијарде КМ, уз кључне реформе које ће потакнути инвестиције, раст и радна мјеста. У оквиру Плана раста, Босна и Херцеговина ће имати прилику за снажније интегрисање на јединствено европско тржиште, доносећи значајне користи за економију и грађане.