ВОЈИСЛАВУ КАРАНОВИЋУ "ЗМАЈЕВА НАГРАДА"

Ријеч је о књизи која за основну тему има пролазност. "Суочавајући се у различитим животним ситуацијама са овим стањем, песник, односно субјекат ове поезије проналази смисао и доживљава тренутке ведрине управо у ономе што је чулно доступно. Било да је ријеч о интимним просторима, било о просторима до којих поглед допире, или да се призива свијет дјетињства, Карановић се сада много више, свјестан да свијет око њега пролази, пита о ономе што се налази са друге стране" - рекли су књижевни критичари о Карановићевој књизи за коју је добио "Змајеву награду". Војислав Карановић је рођен 1961. године у Суботици. Дипломирао је на групи за југословенске и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, есеје и радио-драме. Поједине пјесме превођене су му на више језика. Живи и ради у Београду. Објавио је књиге пјесама: "Тастатура" (Матица српска, Нови Сад, 1986) "Записник са буђења (Матица српска, Нови Сад, 1989), "Жива решетка" (Матица српска, Нови Сад, 1991), "Стрми призори" (Матица српска, Нови Сад, 1994), "Син земље" (Српска књижевна задруга, Београд, 2000) "Светлост у налету" ("Плато", Београд, 2003), "Дах ствари - изабране песме", (Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", Чачак, 2005), "Наше небо" (ЗУНС, 2007). - Понекад то што је са друге стране, попут анђела, уђе у пјесников свијет, али много чешће одатле долазе сумња и запитаност над собом. Овај, метафизички слој је у новој Карановићевој књизи наглашенији него у претходним књигама и сасвим сигурно је издваја као једну од најзначајнијих пјесничких књига ове године - оцијенили су књижевни критичари. Оснивање "Змајева награда" је установљена у Матици српској, на њеној Скупштини 15. марта 1953. у спомен на пјесника Јована Јовановића Змаја, поводом 120. годишњице његовог рођења. Награда се додјељује за поезију на српском језику и уручује се на дан оснивања Матице српске 16. фебруара сваке године, на свечаној сједници.