МКГ: Главни приоритет демилитаризација, Приштина да повуче специјалце са сјевера КиМ
- Косово би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице из региона са српском већином, а док то не учини, требало би да их распоређује штедљиво и само у координацији са мировним снагама НАТО КФОР, које људи на сјеверу виде као вјеродостојније с обзиром на њихову посвећеност неутралности - наводи се у извјештају.
Додаје се да ће, у одсуству свеобухватног политичког рјешења за ситуацију на КиМ, терет бити на Европској унији, Сједињеним Америчким Државама и НАТО који би требало да, како се наводи, одрже мир и спријече ескалацију ситуације док не сазре услови за договор.
Као други приоритет истиче се "обезбјеђивање потреба Срба на КиМ - са или без формалног оквира за аутономију".
- Људи на сјеверу зависе од школа, универзитета и здравствених установа којим управља Србија. Већина становништва ради на пословима које директно или индиректно плаћа Београд, а многи добијају социјално осигурање, све у српским динарима, преко мреже пошта и банака које Приштина жели да затвори - пише у извјештају.
Додаје се да етничка дискриминација и језичке баријере спречавају већину Срба на КиМ да буду на редовном тржишту рада.
- Ако изгубе приступ српским пословима и бенефицијама, многи ће емигрирати. ЕУ и САД би требало да подстичу Косово да гарантује да ће ове кључне српске услуге наставити да функционишу. Такође треба да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лијекова из Србије, као и коришћења српског динара. У свим овим стварима, Косово треба да слиједи вођство ЕУ и САД - наводе из Међународне кризне групе.
Истиче се да "разумно рјешење" за ситуацију на КиМ већ постоји и да је оно на столу.
- У децембру 2022. године, Европска унија, која посредује у спору Београда и Приштине од 2011. године, предложила је далекосежни споразум о нормализацији којим Србија неће формално признати независност Косова, већ ће се понашати као да оно јесте независно - наводи се у извјештају.
Додаје се да би, заузврат, Приштина српској мањини дала самоуправну јединицу која би се састојала од 10 општина у којима претежно живе Срби.
У документу се наводи да је тачка спорења управо Заједница српских општина, коју Приштина и Београд различито називају
- Различити називи одражавају неслагање око њеног обима и њених овлашћења - пише у извјештају.
Са друге стране, од Београда се захтијева да престане да подржава, како се наводи, "паравојне активности и да процесуира оне који су умијешани у убиство косовских полицајаца у мјери у којој је то под његовом јурисдикцијом".
- Мале су шансе да дијалогом, уз посредство ЕУ, могу да се превазиђу ове препреке, а однос Београда и Приштине вјероватно ће остати замрзнут. У том контексту, и стране и спољни актери који желе мир на Западном Балкану треба да усмјере своју пажњу на смањење краткорочног ризика од насиља, а затим и на оствариве циљеве који могу да подстакну политичку стабилност у случају неуспјешног пробоја у споразуму о нормализацији - наводи се у извјештају.