Породица, црква и држава - основа очувања идентитета Срба
Он је поручио да је на очувању идентитета код расељених Срба битна чврстина породице, која говори не само о националном идентитету, већ и о породичном памћењу.
- Шта се преноси као вредност са колена на колено преноси се као прича унутар породице и породица је та која чува језик - рекао је новинарима Мицић током синоћњег округлог стола "Српске сеобе у прошлости и савремености", организованог у оквиру манифестације "Дани Матице Српске" у Теслићу.
Према његовим ријечима, први тренутак када се губи биће и идентитет у иностранству је заборављање матерњег језика и прелазак на језик средине, иако суштински двојезичност не угрожава идентитет ако је он довољно постојан.
- Црква је најстарија српска институција и у иностранству одржава духовност - рекао је Мицић.
Он је истакао да Србија као држава матица мора да брине о својим људима у иностранству на начин да се не осјећају изопштени из заједнице из које су отишли, односно да се осјећају као дио те заједнице иако се налазе у другој земљи.
Мицић је рекао да сеобе за идентитет једног народа нису проблем ако је тај народ довољно чврст, има јасну самосвијест о свом имену, презимену, језику и култури, јер тада могу да живе на било ком дијелу свијета као људи са два завичаја - оног из ког су кренули и новог у коме су свили огњиште.
- Управо то мјесто судара утицало је да српски народ - народ покрета - рекао је Мицић.
Говорећи о историјским околностима и узроцима кретања Срба по периферијама великих царстава гдје су се сударале три велике религије - православље, католичанство, ислам, Мицић је рекао да због губљења националног идентитета данас нема трагова о постајању Срба у многим крајевима попут Апурије у Италији, гдје су се Срби доселили непосредно након пада Смедерава под Османлијску власт у 14. вијеку.
Према његовим ријечима, многи Срби оставили су дубок траг у срединама гдје су се насељавали, попут Ђорђа Шагића који се прије два вијека населио у Америци и узевши име Џорџ Фишер био један од првих бораца за независност Тексаса.
Манифестацију "Дани Матице Српске" у Теслићу другу годину заједнички организују теслићко Српског просвјетно-културног друштва "Просвјета" и Матица Српска из Новог Сада, у склопу прославе Дана општине Теслић - 6. априла.
Предсједник "Просвјете" Алекса Касаповић најавио је да ће наредне године бити организован научни скуп о историји српског народа на подручју Теслића и Усоре, како би оставили трајне трагове о постојању и животу српског народа и његове културе на овом простору.
Програмом обиљежавања "Дани Матице Српске" у Теслићу предвиђено је данас у 13.00 часова у Средњошколском центру буде одржано предавање "Матица Српска - два века", а од 19.00 часова у Градској галерији представљање књиге "Кућа и хлеб - начини становања и исхране колонистичке породице у Војводини 1921-1941", аутора Милана Мицића.
Сутра ће у дому "Просвјете" бити одржана Свечана академија поводом Дана општине са почетком у 19.00 часова.