X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
03/02/2012 |  15:03 | Извор: СРНА

НОМИНАЦИЈА СТЕЋАКА ЗА УНЕСКОВУ ЛИСТУ ЗА ГОДИНУ ДАНА

План управљања стећцима у БиХ требало би да буде завршен до септембра ове године, док би кандидатура за упис ових споменика из 11. до 15. вијека на Унескову листу свјетске баштине требало да буде поднесена у марту наредне године, изјавио је министар цивилних послова БиХ Средоје Новић.
Он је нагласио да слиједе врло интензивне активности на заштити надгробних споменика, због чега је данас у Бањалуци и организован састанак са представницима надлежних министарстава, завода и општина из Републике Српске на чијој територији се налазе стећци. Министар је нагласио да на путу номинације стећака на листу Унеска првенствено треба доказати да су стећци и некрополе дио културне баштине ових простора који треба да буде заштићен и који је до сада био ван домашаја свјетске јавности. "Мислим да је овај пројекат изузетно битан за БиХ, Републику Српску и Федерацију БиХ, како бисмо могли показати свима да смо културан свијет који штити своју баштину која је дуго година била препуштена пропадању и гдје су многе некрополе биле потпуно уништене или доживљавају своју другу фазу рушења", рекао је Новић на данашњој конференцији пред почетак представљања пројекта "Номинација стећака за упис на Листу свјетске баштине УНЕСКО-а". Министар просвјете и културе РС Антон Касиповић рекао је да је пројекат заштите стећака веома важан за ово министарство и локалне заједнице у Српској, имајући у виду да се 10 од 22 некрополе са стећцима налазе на подручју девет општина Републике Српске. Директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Горан Милојевић рекао је да је степен очуваности у некрополома са стећцима различит, а суштина пројекта који се води је да се зауставе непланске и нестручне интервенције. Стећци су средњовековни камени надгробни споменици, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима. Налазе се највећим дијелом на просторима БиХ, као и Србије, Црне Горе и Хрватске, а настајали су од 11. до 15. вијека. До сада је пронађено више од 66.000 стећака, од чега преко 50.000 на подручју БиХ. Највећа концентрација стећака је у Херцеговини - Билећа, Столац, Требиње, Гацко, долина Неретве, а најпознатија некропола је Радимља код Стоца. У Србији се стећци углавном налазе у Рашкој области и у златиборском крају. На Златибору стећци постоје готово у сваком селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Стећци су тежине од 100 килограма до 32 тоне. Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично. Преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.