Промовисана књига "Живот у рату-доктори у рату"
- Желио сам да из мог сјећања извучем људе који су младост жртвовали у том рату и нису успјели да побиједе повреде и све оно што те повреде касније доносе - рекао је Шошић Срни.
Према његовим ријечима, то је често за те људе значило губитак достојанства и самосталности, јер се неријетко осјећају сувишни, сами и никаква пажња им не може надокнадити тај губитак, због чега неминовно упадају у тешка психичка стања.
Он је напоменуо да је књига у суштини антиратна и да њоме жели да мотивише људе против рата
Шошић је подсјетио да је раније објавио "Ратни дневник Јени Лигтенберг" о Холанђанки која је разумјела српску патњу и са њима провела три године у минулом рату о чему је направљен и филм "Јени, мало свјетло са запада“.
- То је мала нада да нисмо баш усамљени и да ипак у свијету има људи који разумију нас, али нажалост они не владају свијетом, већ они који желе рат - додао је Шошић.
Директор Матичне библиотеке у Источном Новом Сарајеву Наташа Колашинац рекла је да је овој установи посебно стало да се не избришу трагови о ратним страдањима српског становништва, те да се својим активностима непрестано труди да помогне ауторима у документовању и ширењу те истине.
Доктор Бориша Стојановић, хирург у пензији, присјетио се рада у ратним болницама на Сарајевско-романијској регији и нагласио да сва збивања везана за тешке услове оснивања ових установа нико од млађих генерација не би сазнао да их академик Шошић није записао у своје три књиге.
Директор Народне библиотеке "Бранко Чучак" Озренка Ђурић Радуловић подсјетила је да су многи здравствени радници и љекари српске националности почетком Одбрамбено-отаџбинског рата протјерани из Сарајева у којем су остале све болнице, али да су показали изузетне способности и на подручју Сарајевско-романијске регије основали четири ратне болнице.
Академик Мирко Шошић, професор Универзитета у Сарајеву и Источном Сарајеву, у пензији, објавио је више од 60 научних радова и десет књига из области медицине.