Цицовић: Резолуција о Сребреници не треба ни БиХ, ни миру, ни стабилности у региону
Цицовић је на трибини у Београду под називом "Резолуција о Сребреници - да ли нам у БиХ пријети повратак у 1991. годину?" поставио питање коме сада треба та резолуција?
- Коме треба да се након 29 година ова тешка тема злочина који нико не спори износи на терен политике, међународне политике и једном класичном политичком представом руга се и жртвама и њиховим породицама? - упитао је Цицовић.
Он је додао да, нажалост, овако не мисли политичко Сарајево, које је без консултација и сагласности институција БиХ, ентитета и конститутивних народа усмјерено на припрему и достављање резолуције Генералној скупштини УН.
- Ми у Републици Српској и у Србији разумијемо и мислимо да ће једино цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у сребреничкој регији, али и цијелој БиХ, допринијети јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација - истакао је Цицовић.
Он је указао да Република Српска, њене институције и њен народ од завршетка рата у БиХ и потписивања Дејтонског мировног споразума изражавају поштовање према свим жртвама трагичног сукоба у БиХ, саосјећају са њиховим породицама и осуђују ратне злочине почињене на свим странама.
Да је тако и данас, када је на сцени политичка представа у Генералној скупштини УН, показује, рекао је Цицовић, и чињеница да је Народна скупштина Републике Српска 18. априла на посебној сједници усвојила Закључни извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године и закључке у вези са овим извјештајем.
- Важно је рећи и да су Закључни извјештај Независне међународне комисије подржали сви српски политички субјекти, односно све српске странке и партије у Републици Српској - истакао је Цицовић.
Он је подсјетио да је ова међународна комисија, у којој су били Гидеон Грајф, предсједник, те чланови Јуки Оса, Стивен Мејер, Лоренс Френч, Роџер В. Бајарт, Марија Ђурић, Аденреле Шинаба, Ђузепе Закарија, Валтер Маношек и Маркус Голдбах, у свом извјештају закључила да је у Сребереници било злочина, али да то није геноцид.
Поштујући знање и стручност људи који су радили у овој независној међународној комисији, као и напор српске дипломатије, Цицовић је изразио наду да ће у УН превладати истина, а не политички, војни и економски интереси.
- Међутим, треба бити реалан, свијет још није слободан, политички и војни интереси покрили су многе истине и тако довели до многих сукоба, ратова, злочина, ратне сирочади... - рекао је Цицовић.
Он је упитао може ли се претпоставити како ће преко Сребренице бити намиривани политички и војни интереси колективног Запада?
- Можда би требало упитати и подносиоце ове резолуције и све који ће за њу гласати може ли злочин у Сребреници покрити милионе злочина које су починиле државе и војске Запада широм свијета и одмах одговорити - не може - навео је Цицовић.
Овај скуп је одржан у прес-центру Удружења новинара Србије, у организацији Београдског форума за свет равноправних и информативно-политичких портала "Све о Српској" и "Факти", уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Угледни аналитичари, бивше дипломате, адвокати и публицисти дали су своје одговоре на неколико кључних питања.