Бећковић: Селимовић најбољи примјер да је скупо бити Србин
Бећковић, који је као најмлађи Мешин београдски пријатељ провео много дана уз њега када се разболио у Београду, истакао је да Мешино писмо послато САНУ тадашње "озбиљне" новине нису хтјеле да објаве.
Он је напоменуо да се Селимовић опредијелио при чистој свијести да буде српски писац и да није желио да оде на онај свијет, а да све то не буде јасно и чисто, због чега је и написао писмо САНУ, чији је био члан. итјавио је Срни академик Матија Бећковић поводом 114 година од Селимовићевог рођења.
- Београд је, такође, тада био под неком окупацијом. Али, власти су направиле велики подвиг - послије неколико мјесеци по његовом доласку у Београд, он је добио стан у новоградњи у Јовановој улици. Тако да не само да је он био при чистој свијести и није то једина ствар - рекао је Бећковић, поводом 114 година од Селимовићевог рођења.
Коментаришући бошњачка настојања да својатају Мешу, Бећковић каже да је Селимовић био изван таквих парница, интрига и расправа, тако да су те дискусије потпуно бесмислене.
Бећковић је напоменуо да, када је Меша написао у том писму САНУ да је српски писац и да припада српској књижевности, те да пише српским језиком, и да учитељима сматра Вук Стефановића Караџића и Петра Другог Петровића Његош, то није могло бити објављено.
- То је на једвите јаде објавила једна свастика Антонија Исаковића, мислим да се се звала Љиљана, радила је у ревији "Илустрована политика". Његово писмо које је послао САНУ, чији је члан био, тадашње озбиљне новине новине нису хтјеле ни да објаве - навео је Бећковић.
Бећковић је подсјетио да је Меша написао студију "За и против Вука", која је међу најбољим, те да Селимовић није само осјећао језик, него га је и знао.
- Тако да је он први који је затражио разумевање и за Вукове противнике. А тако је и о свему осталом размишљао као једна нова верзија Иве Андрића - нагласио је Бећковић, додајући да је за Мешину реченицу да је "бити Србин скупо" најбољи примјер управо сам Селимовић, Србин мухамеданске вјере.
БЕЋКОВИЋ: МЕША ГОВОРИО ДА УМЕТНИК ЖУДИ ЗА НЕМОГУЋИМ, СВЕ ДРУГО ЈЕ КАПИТУЛАЦИЈА
Бећковић се присјетио да је први пут срео Мешу Селимовића када је имао 26, а Меша 56 година, на Тјентишту, гдје га је неко позвао и уважио да говори младим писцима са Мешом Селимовићем и Ћамилом Сијарићем.
Меша Селимовић је, навео је Бећковић, у то вријеме словио као професор књижевности, а не као књижевник.
- Али, он је био професор каквог ја до тада нисам чуо. На његову књижевност су се многи негативно освртали, писали су да је Меша Селимовић "веома писмен, али нажалост без икаквог талента". Сад можете мислити какав је он пут прешао - истакао је Бећковић.
Он је додао да није прошло дуго да увиди како је све што је Меша говорио у том предавању била, у ствари, његова поетика, те да је "вјежбао руку" и чекао тренутак.
Бећковић је цитирао Мешу: "И да нисам имао никаквог додира са књижевношћу, таква трагедија каква је била животна навела би ме на мисао да у неком виду исповести саопштим своју муку. Али, што сам више мислио на убијеног брата /кога су као партизана убили комунисти/, утолико сам налазио у себи мање снаге да то искажем".
Према његовим ријечима, Меша не би био онај који је постао да није додао и овако нешто: "Али, прави разлог због чега сам почео да пишем у то време не бих могао да објасним и не верујем да може ико. Уметник жуди за немогућим, све друго је капитулација".
Као примјер шта је умјетност за Мешу Селимовића, Бећковић се присјетио једног разговора у својој кући када је неко причао да су проширене гласине како код Иве Андрића нема ниједног позитивног лика муслимана и ниједног негативног лика Србина.
- И ми смо сви скочили да то демантујемо, наводећи многе примере позитивних ликова муслимана у Андрићевом делу, а једини Меша Селимовић рекао је да је Андрић такав умјетник да то нема никаквог значаја и да је тај инвентар колико је позитивних, а колико негативних и других, потпуно бесмислен - присјетио се Бећковић.
И то је, додао је Бећковић, била најбоља дефиниција умјетности у којој нема ни Грка, ни Јевреја, ни Турака, ни Срба.
Он је напоменуо да се Меша при доласку у Београд убрзо и разболио.
- Провео сам много дана поред његове главе. А онда је породица изабрала да се на Новом гробљу /у Београду/ од њега и опростим. И тада сам рекао – када би се људи сахрањивали усправно, један од оних који би то заслужио, био би сигурно Меша Селимовић - навео је Бећковић.
Мехмед Меша Селимовић /1910-1982/, писац једног од највећих романа на српском језику "Дервиш и смрт", рођен је 26. априла 1910. године.