latinica  ћирилица
09/02/2012 |  20:09 | Аутор: Б92

ЈЕДАН ВИЈЕК ПОПОВИЋЕВЕ "АНТОЛОГИЈЕ"

Српска књижевна задруга представила је данас 23. издање историјске "Антологије новије српске лирике" Богдана Поповића, обиљежавајући један вијек од првог издања штампаног у Загребу.
Матица хрватска је крајем 1911. објавила антологију коју је приредио Поповић, професор Универзитета у Београду. Од тада је имала више издања, укључујући једно на словеначком 1965. и два током 1990. године, па све до 2001. године. Ово издање СКЗ приредио је књижевни критичар Богдан Љ. Поповић, који важи за најбољег познаваоца српске поезије, а користио је издање из 1936. године које укључује предговор првог приређивача. Уз то иде и напомена да првобитни приређивач није хтио да каснија издања допуњује новим пјесмама, јер је сматрао да је ово цјеловит избор за прецизно одређени период и односи се на српску лирику, а не поезију коју су писали и други словенски народи на Балкану. О овом дјелу, за које је рекао да је и данас "живо", говорио је предсједник СКЗ пјесник Слободан Ракитић, који га је, уз часопис "Српски књижевни гласник" назвао "вјесницима новог вијека и српске историје и књижевности, који су утицали на формирање духовне културе и књижевног укуса у српском народу, не само у Србији, него у свим српским земљама". Према Ракитићевом мишљењу, покретачи "Гласника", међу којима су били Јован Скерлић и Поповић, подржавали су нова књижевна стремљења, а резултат тога је ова "Антологија" у којој се осјећа снажан утицај модерних европских пјесника: француских (Дучић, Ракић) руских (Војилсав Илић), њемачких (Шантић) енглеских (Светислав Стефановић), мађарских (Змај)... Поповић је, што Ракитић сматра важним, заступао став да "нема апсолутно добрих пјесника, већ првенствено има добрих пјесама и зато је ово није антологија пјесника, већ пјесама". Ракитић је додао да свака антологија "има свог пјесника" и да је то код Поповића био Јован Дучић, и то само до 1911. године, јер Поповић није никада мијењао првобитни концепт.