Живот у нади за правду породица и преживјелих из Чемерног (ВИДЕО)
Најмлађа жртва имала је 16, најстарија 68 година.
У Суду БиХ у току је судски процес, против бивших припадника тзв. Армије БиХ, оптужених за ратни злочин над Србима у Чемерну.
Од 10. јуна 1992. и крвавог пира муслиманских снага, Чемерно се никада није опоравило.
Село је пусто, само на годишњицу стравичног злочина потомци убијених и некадашњи мјештани изађу на гробље, сјете се најмилијих који су ликвидирани на праговима кућа, дављени жицом, ватреним оружјем.
Преживјели су свједочили и о силовањима.
Видоја Рашовић, коме су припадници муслиманских јединица прије 32 године у Чемерну у федералној општини Илијаш убили пет чланова породице, изјавио је данас да, иако су починиоци овог злочина познати, и даље нико ништа не предузима како би били кажњени.
Рашовић је подсјетио да је прије 32 године био у Илијашу и видио дим из правца Чемерна гдје су му били мајка, два стрица и рођаци.
- Нисам могао чекати па сам дошао са неким рођацима који су из овог села. Нисмо срели никога од извршилаца злочина. Они су већ отишли. Затекли смо свашта. Горе куће, мртви поред пута и на путу. Дуго сам тражио мајку, рођаке, два стрица, нашао сам их пред сами мрак - рекао је Рашовић у Чемерну, гдје су обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у муслиманском нападу на данашњи дан 1992. године.
Прије него што је запаљено, село Чемерно је темељно опљачкано. За ефикасну акцију етничког чишћења Срба са простора између општина Илијаш и Бреза, нападачи су одликовани признањима тзв. АРБиХ. Подизањем капеле,упорним доласцима породице убијених и преживјели не дају да блиједи сјећање на страдале Србе.
- Ове 32 жртве из овогх села и стотине других села која су буквално избрисана са лица земља треба да буде аларм да реагујемо и да се присјећамо тих догађаја и да не дозволимо да падну у заборав - навела је Исидора Граорац, Републичка организаџција породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
- Републички центар је евидентирао тај страшан злочин у својој публикацији Атлас злочина над Србима током 1992 године, како би његовали културу сјећања и како се овај страшан злочин не би поновио српском народу - истакао је Мирослав Љубојевић, Републички Центра за истраживање рата , ратних злочина и тражење несталих.
Шест година пред Судом БиХ траје процес против 10 припадника тзв. АРБиХ за злочин над Србима у Чемерну. У оптужници је наведено да су пуцањем, бацањем бомби, мучењима и паљењем имовине проузроковали смрт 30, а не 32 особа српске националности.
- Овдје се знају починиоци, зна се све, судски процес пред Судом БиХ се води унедоглед. Не очекујем од правосуђа БиХ да ће правда бити задовољена. Али бар ће злочинце стичи Божија правда и тако ће жртве добити сатисфакцију - истакао је Небојша Видаковић, помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске.
На спомен-обиљежју постављеном на мјесту масовне гробнице српских цивила и војника, и даље стоји натпис да су то жртве ратног дешавања. Кантоналне власти нису дозволиле да се упише да су то жртве ратног злочина, што су тражиле породице убијених Срба.
Исте забране и прикривање истине присутне се и на другим српским стратиштима у Федерацији.