X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/02/2012 |  12:08 | Извор: СРНА

ТЕЛЕБАК: ЗАПОСТАВЉАМО СВОЈ ЈЕЗИК

Лингвиста Милорад Телебак изјавио је, поводом Међународног дана матерњег језика, да је цијела духовност у језику и да је потребно стандардни језик учити у школи, због његовог значаја за народ и појединца.
"Стандард је изнад сваког матерњег говора и дијалекта. Нико се не рађа са стандардним језиком као матерњим говором, па према томе мора да га учи. Нажалост, то се код нас не ради, барем не 30 до 40 посљедњих година. Језик се не учи, а језик је граматика и правопис", истиче Телебак. Он је додао да је језик за сваког појединца огледало опште културе. "Ми данас не знамо свој језик, не учимо га, постали смо странци свом језику, не његујемо га, већ га запостављамо", констатовао је Телебак. Он је истакао да је језик и оруђе националне културе. "Језик је све. На језику мислимо, језиком се изражавамо, формирамо своју мисао, њиме комуницирамо са сународницима. Без језика не бисмо знали шта је било, шта јесте, а камоли шта ће бити", рекао је Телебак. Телебак истиче да је српски језик данас у опасности и да је нападнут са свих страна - споља инвазијом туђих речи, а изнутра рђавим преводима, провидним перфидно смишљеним наметањем, али и небригом о језику. Он је напоменуо да су језик и народ увијек дјелили судбину, те да ће будућност српског језика бити идентична као и будућност народа. "Колико ће језик трајати, зависи од односа оних који њиме говоре, а пошто се ми према нашем језику не односимо никако, то значи му је судбина сасвим неизвјесна, као и народу, јер између народа и језика постоји знак једнакости и оно што се дешава народу дешава се и језику и обратно", рекао је Телебак. Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) обиљежавају данас Међународни дан матерњег језика, с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности. Генерална скупштина Унеска прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.