СВЈЕДОЧЕЊЕ МИЛАНА ЛЕШИЋА НА СУЂЕЊУ КАРАЏИЋУ

У наставку свједочења, Лешић је потврдио да је током сукоба у БиХ десетак пута ишао на подручје Српске и у Београд и да се сваки пут састајао са генералом Ратком Младићем, а пет пута са Караџићем. У судници је данас емитован дио снимка из августа 1994. године, настао у аутомобилу којим је управљао генерал Младић. Један од снимака начињен је 16. јула 1995. године на Војномедицинској академији у Београду којој су представници српске дијаспоре из Канаде, у Младићевом присуству, предали скенер. Тужилаштво наводи да је у току рата Лешић преко организације "Република Српска" прикупио и предао хиљаде канадских долара и њемачких марака и материјалну помоћ за Главни штаб Војске Републике Српске. Тужилаштво је намјеравало да у доказни материјал уврсти и снимке сусрета које је Лешић имао са генералом Младићем и Караџићем од 2001. до 2009. године, у вријеме када су они били у бјекству. Судско вијеће саопштило је, међутим, да га тужилаштво "није увјерило да је тај материјал релевантан, јер није из периода на који се односи оптужница". Свједок је у Караџићевом унакрсном испитивању потврдио да су канадски Срби подржавали став руководства Републике Српске да се очува Југославија. Лешић је потврдио да "прије рата није уочио нетрпељивост руководства Српске према муслиманима". "Ми смо жељели да с њима живимо у Југославији, али нам политичка сцена то није дозволила", рекао је он. Упитан ли је 16. јула 1995. године, када је у Београду био са генералом Младићем, "било помена или алузија у вези са Сребреницом", Лешић је одговорио да се "не сјећа да је било расправе о томе". "Нико нам ништа о томе није рекао, само знам да је Сребреница била заузета неколико дана прије нашег доласка", рекао је Лешић. Наредног свједока, генерала Војске Републике Српске Љубомира Обрадовића, тужилаштво је позвало да опише структуру и начин функционисања Главног штаба Војске у току сукоба у БиХ. Обрадовић је раније био свједок одбране свог некадашњег старјешине, генерала Радивоја Милетића, једног од седморице официра којима се судило за геноцид и друге злочине у Сребреници и Жепи. Генерал Милетић је првостепено осуђен на 19 година затвора, а предмет је у жалбеном поступку. У предмету генерала Здравка Толимира, Обрадовић је био свједок оптужбе. У љето 1995. године свједок је био на дужности начелника оперативног одјељења Управе за оперативне и наставне послове у Главном штабу Војске РС. ЗАХТЈЕВ ДА СЕ УНАКРСНО ИСПИТА ЗОРАН ПЕТРОВИЋ - ПИРОЋАНАЦ Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић поднио је данас захтјев да се на унакрсно испитивање позове новинар из Београда Зоран Петровић - Пироћанац. Караџић очекује да ће се тако разријешити истинитост исказа Роберта Блока, који је јуче свједочио да је "Караџић био љут" због емитовања документарног филма, који је Пироћанац снимио на подручју Сребренице средином јула 1995. године, а затим га емитовао београдски "Студио Б". Роберт Блок, који је у то вријеме био дописник британског "Индипендента" из Београда, јуче је изјавио да му је "из два извора речено да је Караџић био љут" због емитовања снимака. Као један извор навео је Пироћанца, а као други возача, чије име није желио да саопшти. Према ранијој одлуци судског вијећа, у доказни материјал у Караџићевом предмету уведен је исказ Зорана Петровића - Пироћанца са суђења у предмету "Поповић и други", у коме се седморици официра полиције и Војске Републике Српске судило за геноцид и друге злочине у Сребреници и Жепи у јулу 1995. године. Вијеће је 2009. наложило да се тај исказ прихвати у доказе у предмету Караџић, без унакрсног испитивање од стране оптуженог. У захтјеву одбране истиче се да Блок није свједочио у предмету "Поповић и други", а да Пироћанац на том суђењу није испитиван о томе да ли је Караџић био љут што су снимци емитовани и да ли је предузео неке кораке да се они конфискују. "Господин Петровић-Пироћанац једино је рекао да је траку 'Студија-Б' узела служба државне безбедности“, наводи Караџић у захтеву.