КАРАЏИЋ: ЗА СРЕБРЕНИЦУ ОДГОВОРНИ ФРАНЦУСКИ ОБАВЈЕШТАЈЦИ

Караџић је тврдњу изнио у наставку унакрсног испитивања бившег припадника овог одреда Дражена Ердемовића. Свједок је рекао да његова јединица "није нашла злато у Сребреници", али да је "чуо за те приче". Он "није могао да се сјети" да је чуо да злато потиче од француске тајне службе. Упитан да ли је његова група "имала везе са француском обавјештајном службом, која је неке друге припаднике Одреда водила у Заир да се боре као плаћеници", Ердемовић је одговорио да је о "француском потпуковнику који их је тамо водио читао у новинама у вријеме док је био у притворској јединици у Шевенингену". Ердемовић је у Хагу признао кривицу за учешће у масовном убиству муслиманских цивила на фарми Брањево, код Зворника, 16. јула 1995. године и био осуђен на пет година затвора. Испитујући свједока о инциденту у кафићу у Бијељини, Караџић је тврдио да је "свађа током које је дошло и до пуцњаве, почела око тога ко је добио више злата". Ердемовић је рекао да је са замјеником команданта Одреда Радославом Кременовићем и још двије особе из јединице "разговарао о томе шта се десило, шта је од њих тражио командат Милорад Пелемиш и како их искориштава за своје потребе". "После смо отишли у кафић, сви смо били под дејством алкохола, и тамо смо разговарали о Пелемишу. Око поноћи је Станко Савановић извадио пиштољ и почео да пуца по нама", рекао је Ердемовић. Он је рекао да је "после те ноћи Кременовић одстрањен из јединице", а да је он сам, пошто је био тешко рањен, пребачен у војну болницу у Београду, гдје је провео мјесец дана. Упитан да ли је тачно да је Словенац Франц Кос "одстранио Кременовића зато што је авантуриста", свједок је рекао да не зна, јер је био у болници. На судско питање како га је Пелемиш искориштавао, Ердемовић је одговорио да је од припадника његове јединице "тражено да раде нешто са чиме се нису слагали". "Ја сам са њим имао проблема прије него што је направљен Вод. Он је био себичан, други му ништа нису значили. Када смо једном одлучили да не изведемо задатак, јер смо процијенили да би било цивилних жртава, речено ми је да лажем, да имају информације да мјесто није насељено и не би страдало много цивила", испричао је свједок. Према његовим сазнањима, "Пелемиш је имао донаторе и нон-стоп је ишао у Београд на забаве и коктеле". "Кружила је прича да је добио не знам колико злата зато што је нас послао да стријељамо цивиле", рекао је Ердемовић. Караџић је осправао тврдњу Ердемовића да је на Брањеву убијено око 1 200 цивила. Ердемовић је изјавио да "није говорио да је то тачна цифра, да је можда увеличао, јер је у тим тренуцима тако размишљао". Он је потврдио да је чуо да су на Брањеву "неке особе раније биле сахрањене", али није сигуран да је речено да је то било у Другом свјетском рату. Ердемовић није могао да се сјети ни да ли је био оптужен за геноцид. Упитан за шта је био оптужен по постизању споразума о кривици са тужилаштвом, он је рекао да је његов адвокат водио преговоре о томе. На питање "да ли је имао намјеру да уништи муслимане као етничку групу и да ли је чуо да је неко други рекао са којим намјерама се убија?", Ердемовић је рекао: "Не знам тачно, неке особе су уживале да муче". Свједочење у предмету Караџић, Ердемовићу је било седмо у Хашком трибуналу. Он је исказ давао под својим именом и презименом, али уз заштитне мјере измјене лика и гласа. По окончању овог исказа, на клупу за свједоке сјео је генерал Манојло Миловановић, бивши начелник Главног штаба Војске РС и замјеник генерала Ратка Младића. Миловановић је у главном испитивању описао начин формирања и дјеловања Главног штаба. Он је рекао да је на дан формирања "донесен закључак да се позову команданти паравојних трупа и да им се поставе услови: да се ставе под команду Главног штаба, а уколико то неће да се расформирају и врате у Србију и Црну Гору, одакле су углавном дошли, или, ако неће ни то, било им је запријећено да ће бити физички уклоњени". "Ми смо 28. јуна 1992. године издали наређење да ВРС крене у акцију. Аркан је отишао, капетан Драган је отишао, Љубиша Савић-Маузер се ставио под контролу и остало је неколико четничких група које су дјеловале око Сарајева и које су биле под ингеренцијом МУП-а", рекао је Миловановић. Он је рекао да је за Арканову Српску добровољачку гарду сазнао из медија, а да је о њиховом дјеловању великим дијелом сазнао од Тужилаштва у Хагу. Генерал Миловановић је рекао да се са Арканом састао у љето 1995. године у присуству Радована Караџића, Момчила Крајишника, Николе Кољевића и Биљане Плавшић. "До састанка је дошло на моју иницијативу, јер се Аркан појавио у зони борбених дејстава у којој сам ја био командант. Претукао ми је пуковника Светозара Андрића, који га је прије рата хапсио као малољетног изгредника. Рекао сам да му се то Аркан свети, али послије тога је још неколико официра пребијено и ошишано до главе. Хтио сам да знам откуд се он појавио у околини Кључа и неки дан сам сазнао како је до тога дошло", рекао је Миловановић. Аркан је Миловановићу на сусрету у Бањалуци рекао да је дошао "по наређењу врховног команданта", а када је генерал од њега тражио да покаже наређење, он је рекао да му је оно остало у Хотелу "Босна". "Тражио сам да донесе наређење и он је устао, али се вратио на мјесто. Закључио сам да нема наређење или да неће да га покаже. Питао сам Караџића, али он није рекао ништа", рекао је Миловановић. Приликом овог сусрета, он је, у складу са договором са генералом Младићем, Аркану дао ултиматум да напусти Републику Српску и он је "крајем августа или почетком септембра испраћен из Бијељине". Главни претрес на суђењу Радовану Караџићу биће настављен сутра.