У Сплитско-далматинској жупанији готово 600 дјеце није пошло у први разред; Љекари упозоравају на разлоге
Према тим подацима, ове године у Сплитско-далматинској жупанији укупно је прегледано 4.642 "кандидата" за прваке, али је за њих чак 586 полазак у школу одложен, што је 12,62 посто или свако осмо дијете, пише сплитска Слободна Далмација.
Број дјеце којима се одлаже полазак у први разред из године у годину расте, а ове године је то чак 69 дјеце више него прошле школске године, када у први разред није пошло 517 малишана.
Стручњаци упозоравају да је одлагање поласка у први разред све присутније, а искуства указују на погубан утицај интернета, мобилних телефона и геџета због којих најмлађи имају све лошију концентрацију, проблеме с графомоториком, на примјер, једва знају да држе оловку, а многи имају проблема и са кретањем, заиграношћу.
Доцент доктор Жељка Карин, директор Наставног завода за јавно здравство Сплитско-далматинске жупаније и специјалиста школске медицине, доставила је и конкретне одлагања поласка великог броја дјеце у школу, према којима код највише њих или више од трећине је евидентан изостанак нормалног физиолошког развоја, то јест ради се о незрелој моторици и графомоторици, емоционалној и социјалној незрелости и слично.
Сваки пети, или њих 22,18 одсто, имао је сметње пажње (концентрације) и активности, док је код 13 посто њих уочен специфични поремећај развоја моторичких функција (проблем физичке неспретности и неразвијених моторичких вештина).
Забрињавајуће је, наводе, и то што је код 16,37 одсто од све прегледане дјеце, или њих укупно 750, имало неки језично-говорни поремећај, који може бити лакши и тежи.
- Не мора сваки поремећај језика и говора бити разлог за одлагање. На примјер, ако је у питању муцање или дислалија, проблеми с изговором слова 'р', и ако је то једина сметња, дијете може нормално да крене у први разред, уз препоруке за логопедски или други потребан третман. Одлагање се у овом случају одобрава једино ако дијете, уз ту сметњу, има још неку другу, односно ако је у питању више сметњи - навела је Карин.
Као специјалиста школске медицине, Карин је већ 30 година члан стручних комисија на ниову школа и надлежних управних одјељења која процјењују психофизичка стања дјетета пред полазак у основну школу. У том периоду се, истиче, којешта промијенило.
- Данас можемо да видимо колики је утицај савремене технологије на развој дјетета и колико она утиче на поремећај пажње и концентрације код дјеце, на графомоторику. Данашњи начин живота, у којем дијете путем мобилног или телевизије добија кратке, брзе информације, сигурно има утицаја на то да дијете не може дуго задржати пажњу и концентрацију - навела је, између осталог, Карин.