НСРС о измјенама и допунама Закона о комуналној полицији
Посланици Народне скупштине Републике Српске претходно размотрили Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о банкама Републике Српске, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о девизном пословању, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о боравишној такси, Приједлог закона о положају и овлашћењима Црвеног крста Републике Српске, Приједлог закона о ученичком стандарду, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању - по хитном поступку и Приједлог закона о подстицајима у привреди Републике Српске - по хитном поступку.
Посланици су данас усвојили и Приједлог ребаланса буџета Српске за 2024. годину.
Министарка просвјете и културе Жељка Стојичић сматра да ће нови закон о ученичком стандарду допринијети побољшању и унапређењу квалитета ученичког стандарда и васпитно-образовног система Српске.
Образлажући Приједлог закона о ученичком стандарду у Народној скупштини Српске, Стојчићева је рекла да су неки од разлога његовог доношења усклађивање са Законом о средњем образовању и васпитању, успостављање рефералног механизма и примјена програма мјера безбједности и на установе ученичког стандарда.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Жељко Будимир рекао је да је циљ отклонити негативне појаве у високом образовању, те да се мора увести ред.
Будимир је у завршној ријечи на сједници Народне скупштине Српске о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању истакао да је стално у контакту са инспекцијским органима.
Он је рекао да и сам избјегава да закони иду по хитном поступку, али да су у питању рањиве категорије.
Посланик СНСД-а Ранка Перић Ромић похвалила је измјене и допуне Закона о високом образовању, те истакла да ће то допринијети бољем студентском стандарду.
Ромићева је током скупштинске расправе о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању истакла да је за похвалу приједлог да професори након пензије по потреби могу бити ангажовани на високошколским установама.
Она је додала да је морална обавеза да се наставни процес прилагоди студентима са малигним обољењима.
- То је најмање што као академска заједница можемо да учинимо - поручила је Ромићева.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање рекао је да је главни разлог за доношење измјена и допуна Закона о високом образовању прописивање афирмативних мјера за упис кандидата са малигним обољењима и инвалидитетом.
Будимир је истакао да је важно да високошколске установе у оквиру афирмативних мјера направе програм полагања испита за ове студенте.
Министар привреде и предузетништва Војин Митровић сматра да постојећи Закон о подстицајима у привреди није добро рјешење и да је потребно донијети нови.
- На бази анализа које смо ми радили у вези са свим подстицајима, посебно на плате, постојећи закон је показао ефекте у једном дијелу, јер је у подстицај за повећање плата за 74.000 радника уложено 85 милиона КМ. Није остварен други циљ превођења са сиве економије у регуларне токове - рекао је Митровић.
Посланик СДС-а Томица Стојановић сматра да је постојећи Закон о подстицајима у привреди Српске квалитетнији у односу на приједлог новог таквог закона.
- Постојећи закон о подстицајима дефинише конкретне процедуре и услове о додјели подстицаји, док тога нема у приједлогу новог закона - рекао је Стојановић .
Посланик СНСД-а Срђан Мазалица сматра да Влада приликом доношења подзаконских аката у вези са законом о подстицајима у привреди Српске треба да консултује привреднике и Унију удружења послодаваца.
- На тај начин ће бити отклоњене сумње да овај закон има неке задње намјере - рекао је Мазалица током скупштинске расправе о Приједлогу закона о подстицајима у привреди Републике Српске.
Посланик ПДП-а Славиша Марковић сматра да је у парламенту изостало мишљење Привредне коморе Републике Српске о овом стратешки важном закону.
Директор Уније послодаваца Републике Српске Саша Аћић рекао је да је у протеклом периоду постигнут знатан раст плата и животног стандарда.
Аћић је током обраћања о Приједлогу закона о подстицајима у привреди Српске истакао да послодавци нису консултовани приликом доношења овог рјешења, али јесу 2019. године када је циљ закона био да се утиче на технолошки развој економије, што је и урађено.
- У периоду примјене овог закона успјели смо да добар дио радника пребацимо из сиве зоне - указао је Аћић.
Он је подсјетио да је 2018. године просјечна нето плата била 800 КМ, а сада је 1.400 КМ, док је укупан фонд нето плата у Српској био око двије милијарде КМ, а сада је више од пет милијарди КМ.
Министар привреде и предузетништва рекао је да ће Влада, након ступања на снагу закона о подстицајима у привреди, у року од шест мјесеци донијети уредбе које ће прецизно прописати услове и критеријуме за додјелу подстицајних средстава.
- Приоритет ће бити доношење уредбе о додјели подстицаја за повећање плата радника, а биће донесене и уредбе за директна улагања, о додјели подстицаја за инвестиције од посебног значаја, те о регистру подстицаја у Републици Српској - рекао је Митровић.
Према његовим ријечима, Приједлог закона о подстицајима у привреди Српске је од великог значаја јер ће обезбиједити повољније услове за подстицаје с циљем успостављања одрживог раста и развоја, повећања инвестиција и очувања, односно повећања запослености у привреди.
----------------------
Усвојен је и Закон о измјени и допунама Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2024. годину који прописује начин извршења буџета, односно ребаланса за ову годину.
Ребаланс буџета и Закон о измјени и допунама Закона о извршењу буџета усвојени су по хитном поступку.
Приједлогом ребаланса овогодишњи буџет је повећан са пет милијарди и 735 милиона на пет милијарди и 810 милиона.
Образлажући Приједлог ребаланса буџета Српске у Народној скупштини, министар финансија Зора Видовић је рекла, између осталог, да су приходи 4,7 милијарди КМ и већи су за 69 милиона КМ или 1,5 одсто.
Говорећи о расходовној страни, Видовићева је навела да ће буџетски расходи, према ребалансу, износити 4,7 милијарди КМ, што је на нивоу планираног у буџету.
Према ребалансу, дефицит у 2024. години износиће 106 милиона КМ или 94 милиона мање од пројектованог, што је резултат пораслих прихода, док су расходи остали на нивоу планираном буџетом.
Кад је ријеч о задужењу и отплати дугова, Видовићева је навела да је буџетом било планирано да се ове године Република Српска задужи 950 милиона КМ, а да ће задужење бити 908 милиона КМ.