Кршљанин: НАТО је савремени аналог Тројног пакта
Српски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији "НАТО: 25 година експанзије" тврдио да је Сјеверноатлантска алијанса модеран тројни пакт, који треба да бити проглашена егзистенцијалном пријетњом човјечанству.
Текст Кршљањина за osnmedia.ru преносимо у цијелости:
Војно-политички савез НАТО је средство којим западна олигархија наставља да гради своју глобалну хегемонију и пријети Русији послије Другог свјетског рата и распада Тројног пакта. У том смислу, НАТО се од тренутка свог настанка супротставља систему међународног права и међународних односа садржаним у Повељи УН, а временом одступање НАТО-а од овог система добија нови квантитет и квалитет.
НАТО је данас постао директна пријетња опстанку човечанства, аналог Тројног пакта, што никога не треба да изненади, с обзиром да их је створила иста олигархија.
Ако под цивилизацијом подразумијевамо организоване стваралачке напоре човечанства или његових дијелова да очувају и духовно и материјално унаприједе животе људи, онда морамо размотрити шта су западна олигархија и њена средства, као што је НАТО, антицивилизацијски.
Уосталом, зашто су Русија и Србија, и сви остали, уопште на мети НАТО-а? Не због своје величине, снаге и материјалног богатства, већ зато што они својим духовним и моралним вриједностима представљају цивилизацију и самим својим постојањем и достигнућима доказују како је покушај западне олигархије да завлада свијетом штетан и осуђен на пропаст.
Западни приступ је заснован на конфронтацији и деструкцији, док је наш заснован на сарадњи и креативности. Ова два принципа се међусобно искључују и стога ће западне земље моћи да се прикључе новом, праведном мултиполарном свету тек када елиминишу своју олигархију, која је већ прекршила све законе. И ми им у томе морамо активно помоћи, јер олигархија ратује против нас.
У пракси, НАТО је почео да испољава свој агресивни карактер, одступајући од сопствене дефиниције "одбрамбеног савеза", и тако је започео свој први рат, управо на прелазу свог пола вијека постојања, оружаном агресијом на Савезну Републику Југославија 1999. године. Ова агресија је постала врхунац хибридног рата који су водеће земље НАТО-а водиле против СФР Југославије и српског народа као његове већине, фактора кохезије и носиоца православља, почев од 1991. године.
Користили су, као и данас у Украјини: своје агенте, нацифашистичке снаге, терористе, нарко-мафију, санкције, снабдијевање оружјем и инструкторе. Осим тога, могли су да злоупотребе Савјет безбједности и систем УН, који су нам увели санкције и успоставили Хашки трибунал – нелегалан, злочиначки антисрпски механизам под пуном контролом НАТО-а. Редослед војних сукоба био је пропорционалан њиховом трајању и тежини: бивше републике су Словенија, Хрватска, БиХ, аутономна покрајина Косово и Метохија.
Паралелно са НАТО дестабилизацијом Балкана, покушали смо и успјели да заједно са партнерима из свих балканских земаља, посебно Бугарске и Грчке, покренемо процес сарадње између земаља Југоисточне Европе.
Први министарски састанак одржан је 1996. године у Софији, други 1997. године у Солуну, а крајем исте године и први самит на острву Крит. Овај самит обиљежили су сусрет и преговори нашег предсједника Слободана Милошевића и премијера Албаније Фатоса Наноа. Сагласили су се о принципима мирног рјешавања проблема Косова и Метохије унутар Србије. Неколико година смо радили на припреми терена за овај сусрет, јер смо знали да ће Косово и Метохија бити посљедња фаза распада Југославије.
Међутим, овај наш успјех послужио је као аларм за САД и НАТО, а већ 1998. године се појавила тзв. ослободилачка војска Косова – ОВК, створена у западној емиграцији, десили су се бројни терористички напади, који су убрзо прерасли у оружану побуну и прави рат. Отворене пријетње НАТО агресијом почеле су у јесен те године. На основу тога, Холбрук и Милошевић су се сложили да прекину наше војне операције и распореде мисију ОЕБС-а на челу са озлоглашеним Американцем Вилијамом Вокером. Ова мисија је искоришћена да се купи вријеме да се припреми агресија и обнови већ скоро уништена тзв. ОВК. Као резултат тога, мисија је организовала и "casus belli – инсценирани инцидент у селу Рачак.
Прије избијања агресије, организована је дипломатска изложба за међународну заједницу под вођством Медлин Олбрајт под називом "Преговори из Рамбујеа", током које се стране никада нису састале и која је, како се очекивало, завршена нашим одбацивањем "Споразума из Рамбујеа" , што је подразумијевало наше одрицање од Косова и Метохије и НАТО окупацију цијеле територије Србије.
НАТО агресија је почела 24. марта 1999. године у вечерњим сатима. Сљедећег јутра, на састанку министра спољних послова Уније, предложио сам прекид дипломатских односа са четири водеће земље НАТО-а: САД, Великом Британијом, Њемачком и Француском. Одлуку је донијела Влада само неколико сати касније.
Наш државни план у случају рата захтијевао је прекид дипломатских односа са свим учесницима агресије, што је пријетило да се не реализује, јер је свима било јасно да ћемо прекидом дипломатских односа са 19 земаља значајно закомпликовати нашу ситуацију.
Варварско бомбардовање, које је планирано да траје недјељу или две, трајало је до 78 дана и врло брзо се проширило са војних на цивилне циљеве. Мала Србија се одбранила од највеће војне силе на свијету захваљујући невиђеној мотивацији, вјештини и херојству руководства, војске и народа. Мировни споразум, постигнут уз активно учешће Русије, није био идеалан и прихваћен је када је агресору понестало крстарећих ракета и паметних бомби и почео је бомбардовање тепихом. Међутим, Резолуција 1244 Савјета безбједности УН остаје моћна правна основа за отклањање страшних посљедица агресије.
Након завршетка агресије, започели смо процес обнављања дипломатских односа са четири водеће земље НАТО-а отварањем адвокатских канцеларија у амбасадама пријатељских земаља. Београдски суд донео је првостепену пресуду политичком и војном врху НАТО-а и његовим водећим државама. А онда се догодила прва успешна свјетска "обојена револуција" као наставак агресије другим средствима, преко ноћи су обновљени дипломатски односи, а пресуда укинута. Марионетска власт је владала 12 година, али никада није успјела да искорјени слободољубиви дух народа и његову одбојност према НАТО-у.
Данас су све земље Балкана чланице НАТО-а, осим Србије и БиХ. Економски, пропагандни, па и војно-политички утицај ЕУ и НАТО је огроман чак и код нас, која је у процесу обнове суверенитета успоставила снажно стратешко партнерство са Русијом и Кином и учествовала на самиту БРИКС-а у Казању.
Упркос чињеници да је НАТО до сада покренуо хибридни рат против Русије у Украјини користећи исту шему, опасност да се овај рат прошири и на друге дијелове Евроазије и Балкана није мала. Пријетња "револуција у боји" усмјерена је против многих земаља. НАТО свуда крши правне и демократске норме и све више личи на Тројни пакт. Вјерујем да би отказивање предсједничких избора у Румунији требало да послужи као прекретница, након које би НАТО, модерни Тројни пакт и олигархија која га води требало да буду проглашени егзистенцијалном пријетњом човјечанству.