X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
11/04/2012 |  08:38 | Извор: СРНА

ПАЛЕ- ДОКУМЕНТАРНО ВЕЧЕ СИМЕ БРДАРА

У оквиру новог програма "Филмотека", који реализује Кинотека РС у сарадњи са Филозафским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, на Палама је синоћ одржано вече документарног филма познатог сценаристе и редитеља Симе Брдара.
Публика је имала прилику да види пет документарних филмова - "Сунце и жица" и "А Бог је ћутао", о холокаусту и геноциду у логору Јасеновац, те "Самарице", "Јовица и Зорица" и "Марјановићи", филмови који говоре о животној свакодневици и радостима живота. Филмови "Сунце и жица" и "А Бог је ћутао" су потресне приче о страдању у концентрационом логору Јасеновац и представљају аутентично свједочење о усташком геноциду у вријеме Другог свјетског рата. Документарни филм "Сунце и жица" освојио је шест међународних признања, а говори о страдању дјевојчице Миље, коју су усташе ослијепиле у јасеновачком казамату. Филм прати њен живот као осамдесетогодишње старице која живи сама и слијепа, без игдје икога у рушевној кући у селу Мурати код Козарске Дубице. До бунара иде по воду држећи се за жицу коју је сама развукла од кућице до бунара. Брдар је рекао да су ови филмови настали како би се сачувала сјећања на Градину и Јасеновац, и та истина ширила свијетом. "Аутор сам 26 документарних филмова који су били на бројним међународним фестивалима на којима су освојили 16 награда. Радим филмове о теми мрака и мука, односно о времену Другог свјетског рата и геноцида и холокауста. Посебну пажњу посвећујем усташком злочину геноцида у НДХ и концентрационом логору Јасеновац", рекао је Брдар новинарима у Палама. Он је нагласио да ту причу носи и казује кроз документарне филмове, не као провокацију нити горкорјечивост, већ као опомену цијелом човјечанству, јер оно што се десило у току Другог свјетског рата, посебно у логору Јасеновац, може бити опомена цијелом свијету. "Друга тема мојих документарних филмова јесте свјетлост, односно живот обичног човјека чија свакодневница и животна радост може послужити као узор свима нама, без обзира на наш социјални, културни, политички или интелектуални ниво, како живот има смисла и како будућност није фраза нити обећање него суштина", нагласио је Брдар. Говорећи о краткој форми његових документарних филмова, Брдар је рекао да се у младости увјерио да је најтеже нешто кратко испричати. "Модеран човјек нема стрпљења и времена да неке ствари гледа сатима. То су ријетки, и углавном они, који се професионално баве одређеном темом, тако да је та кратка форма примљена од гледалаца и ја сам је схватио као изузетну, јер има веома јаку и концентровану поруку што је и суштина", објаснио је Брдар. Симо Брдар се бави документарним филмом више од двадесет година. Редитељ је и сценариста 26 филмова, за које је добио 16 награда на међународним фестивалима. Ради филмове о геноциду и холокаусту, али и оне чије су теме ведрије. Нарочиту пажњу посвећује свакодневном животу и обичним људима. Брдар је и почасни члан Издавачког савјета Института Јасеновац у Њујорку. У августу 2011. године на "Балфесту" у Пловдиву, проглашен је за амбасадора добре воље. Ова признања добио је за свој редитељски и књижевни рад. Његови филмови су приказивани у Јерусалиму, Драми, Бечу, Ослу, Иркутску, Тамбову, Рјазању, Курску, Паризу, Пловдиву, Београду, Њујорку, Стокхолму, Тренту, Чикагу, Гетеборгу, Прагу, Москви и другим градовима. Живи и ради у Козарској Дубици и у завичајном селу Горња Драготиња.