На Калемегдану обиљежено 158 година од предаје кључева града Београда (ФОТО)
Свечаност је одржана у оквиру манифестације Дана Београда која је организована од 15. до 17. априла.
Почасна паљба Војске Србије уприличена је са Калемгданске терасе, а испред спомен обиљежја одиграна је драмско-сценска реконструкција примопредаје кључева.
Клуб љубитеља историјског плеса извео је "Коло кнеза Михиала" и "Коло мајора Гавриловића".
Замјеница градоначелника Весна Видовић је са предсједником Савеза Удружења потомака ратника Србије 1914-1920 Иваном Стратимировићем положила вијенце са цвијећем на спомен обиљежје примопредаје кључева.
Приређен је и свечани дефиле од Кнез Михаилове улице до Калемегдана, у коме су учествовали представници градске власти, припадници Војске Србије, оркестар и коњичка бригада Министарства унутрашњих послова Србије, као и питомци Војне академије.
Кнез Михаило Обреновић је у прољеће 1867. године од турског султана Абдула Азиза у Цариграду добио ферман о предаји Београда Кнежевини Србији, а који је 19. априла исте године свечано обнародован на Калемегдану.
Замјеница градоначелника Видовић изјавила је да је тренутак предаје кључева града означио крај дугог периода туђе власти и симболички утврдио почетак самосталног пута српске државности.
Видовићева је казала да тај чин није био пука церемонија, већ врхунац вјековне борбе за слободу, али и почетак нове одговорности, као и да кључеви који су тада предати нису отворили само капије града већ су отворили и врата националном препороду.
- Под кнезом Михаилом, Србија је направила кључне кораке ка модернизацији, образовању, правном уређењу, културној еманципацији и институционалној изградњи. Данас, када се осврнемо на тај историјски чин, подсјећамо се да слобода није поклоњена, већ изборена, да је мир резултат мудрости, а напредак плод преданог и дугорочног рада - казала је Видовићева.
Истакла је и да се данас обиљежава и дан када је први пут споменуто словенско име главног града у писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису.
Додала је да је обавеза Србије да чува сјећање, да историја буде ослонац и истакла да очување културне баштине није само чин поштовања према прошлости, већ темељ на којем се гради идентитет будућности.
- Београд је увијек био више од престонице. Он је био идеја слободе и трајања, идеја сусрета истока и запада, град који памти, али и град који ствара. На нама је да, као некада кнез Михаило, градимо велику будућност. На нама је да кључеве Београда - кључеве повјерења, памћења и визије, чувамо достојно - поручила је Видовићева.
Она је указала да је манифестација "Дани Београда", установљена са идејом да подсјети на најзначајније тренутке историје града и има посебно мјесто у културном животу престонице.
- Под овогодишњим слоганом "Београду, с љубављу", она нас подсјећа да је љубав према граду, према његовој прошлости, садашњости и будућности, основ сваког напретка. У том духу, свим грађанима упућујем срдачне честитке поводом Дана Београда, са жељом да наш град настави да расте, да се развија и да буде мјесто у којем се са поносом живи, ствара и памти - рекла је Видовићева.