Како предузећа хватају корак са новим технологијама у преласку на тзв. циркуларну економију?

Међутим, за то у многим државама чланицама, као и земљама у региону недостаје ефикасан систем.

Како мала и средња предузећа, уз подршку Европске уније, хватају корак са новим технологијама у преласку на тзв. циркуларну економију?

Предузеће Ветекс из Лакташа више од десет година рециклира текстилни отпад на властитим постројењима, развијеним у оквиру својих дјелатности: производње полиестерске вате, тапетарског филца и различитих врста текстила.

- Почели смо правити филц, тј. набавили смо машине, неке преправили, неке су осмишљене и направљене "ин хоусе" и почели смо да рециклирамо прво свој текстилни отпад. Након што ми рециклирамо отпад он постаје производ који се може даље користити у тапетарској и индустрији намјештаја - навела је Милица Савић, компанија Ветекс д.о.о.

Овом праксом се из отпадног текстила ствара нова вриједност, смањује количина отпада на одлагалиштима и чува животна околина. Прелазак на систем кружне економије, поред знања и нових технологија, требало би да прати и усклађено законодавство.

- Да се нађе неки дугорочнији механизам који ће на мало већем нивоу ријешити проблем текстилног отпада. Велики је проблем логистике. У сакупљању тог отпада тренутно је сва логистика, ми је радимо самостално, самостално организујемо тако да би нам то била добробит коју бисмо очекивали - напомиње Савићева.

Како би одговорили изазову, 14 организација из 11 земаља чланица и региона окупиле су се у оквиру Интеррег Дунавског регионалног програма, кључног инструмента Европске уније за јачање сарадње.

- Да се подрже мала и средња предузећа у усвајању нових технологија, усвајању нових знања, преласку односно унапређењу пословања и преласку на циркуларну економију, и да се промијене политике - истакла је Марица Берић, руководилац Одјељења за стратешко планирање развоја МСП и предузетништва у Развојној агенцији Републике Српске.

У пројекту, вриједном око 2 милиона и 700 евра који суфинансира Европска унија, још учествују и Хрватска, Аустрија, Мађарска, Словенија, Словачка, Чешка, Молдавија, Румунија и Бугарска.

- Производња текстила је у кризи на глобалном нивоу, јер имамо све више и више текстилног отпада у нашим земљама са којим не радимо ништа. Постоје поједини примјери добре праксе, али они нису баш присутни у нашем региону - истакао је Бендо Золтан, Јужна трансдунавска регионална иновацијска агенција, Мађарска.

И образовање се прилагођава. Уз подршку Европске уније, ученици и студенти уче о дигиталним и зеленим вјештинама.

Тиме би добили више примјера добре праксе и мотивисали грађане на одговорније понашање према животној околини.