Торесен: Срби одвођени у Норвешку као робови само зато јер су Срби (ВИДЕО)
Торесен је 2015. године објавио књигу "У Норвешку, у смрт", која говори о ратним заробљеницима који су били депортовани у Норвешку, у логоре смрти у Норвешкој.
- Књига је свједочанство Николе Рокића, свједочанство које је сам записао, а ја сам га уобличио и смјестио у шири контекст. Никола Рокић био је официр који се никада није вратио у тадашњу Југославију. Остао је у Норвешкој, основао породицу и мање-више био је заборављен. Успио сам да објелоданим његову животну причу - додаје Торесен, те истиче да је Рокић депортован из њемачки окупиране Србије у Норвешку, у јуну 1942, као и да је преживио неке од ужасних норвешких логора током три или три и по године.
Како он наводи, а према информацијама којима се располаже тренутно, у питању је 4.049 депортованих заробљеника, већином Срба.
- 95 одсто њих били су Срби. Послани су из њемачки окупиране Србије и такозване Независне државе Хрватске. Као што сам рекао, већином су били Срби, али не смијемо заборавити да је ту било и других народа - истиче Торесен.
Наводи да су они били депортовани да би градили путеве и пруге.
- Већином путеве и другу инфраструктуру. У Норвешка је у то вријеме била окупирана, од стране њемачке војске. Нијемци су под сваку цијену хтјели да обнове путну инфраструктуру, посебно у сјеверном дијелу Норвешке гдје је недостајало путева, пруга и цјелокупна путна инфраструктура била је сиромашна. Ти људи су послани да буду робови у Норвешкој. На почетку, то је био договор између њемачког администратора у Норвешкој – Јосеф Тербовена и Аугуст Мајснера – вође СС-оваца у Србији. Пошто нису добијали довољно радника из Србије, у помоћ су позвали усташе. И они су им помогли, слали су логораше из Јасеновца. 1.700 логораша из Јасеновца било је послано у Норвешку. И ти Срби који су послани из Јасеновца, били су са Козаре, као и из села Млака, Јабланац, Јасеновац. То су били искључиво Срби који су били одведени у Норвешку да буду робови само зато јер су Срби. У том смислу, Норвешка је била испостава усташког геноцида. Морам да истакнем да су бројни Срби који су били послани у Норвешку били партизани. Али то је само дио приче. То је прича која је причана током комунистичког периода, као дио успостављања југословенског индентитета, братства и јединства - додаје он.
Сада, истиче, може се испричати права прича, јер се посједује више података о геноциду над Србима, као и о томе зашто су многи страдали у Норвешкој.
- Јер чим су мушкарци из Јасеновца послани на ропски рад у Норвешку, њихови чланови породица – жене, дјеца и старији чланови – одмах су убијани у логору Јасеновац. То је био начин истребљења српског народа. У првој години у логорима су били ужасни услови. Први логораши су у Норвешку били послани у јуну 1942. године и били су распоређени у пет логора које су водили СС-овци. Тако да су главнокомандујући имали искуства нацистичких логора. Услови у ових пет логора у сјеверној Норвешкој били су застрашујући. Статистика смртности односно убистава у логорима у првој години била је од 70 до 80 одсто. Умирали су од тешког рада, од изгладњивања, смрзавали су се до срмти, умирали од болести, масовних убијања, насумичног насиља, нису добијани никакву медицинску његу. За њих су логораши били само радна снага, нису третирани као људска бића. Логоре у Норвешкој описао бих као логоре смрти за робове - наводи он.