Влада Српске утврдила Приједлог закона о граду Теслић

Сједница Владе Српске

Разлог за доношење овог закона садржан је у чињеници да су испуњени прописани услови за промјену статуса Општине Теслић у Град Теслић.

Општина Теслић је достављањем Одлуке Скупштине општине Теслић Влади Републике Српске покренула поступак за додјелу статуса града, те је уз ову одлуку достављен и Елаборат о оправданости захтјева за стицање статуса града. Наведеним приједлогом се истиче да Општина Теслић испуњава услове за стицање статуса града, који су прописани Законом о локалној самоуправи, с обзиром на то да ова општина више од три године има статус развијене јединице локалне самоуправе и стопу запослености изнад републичког просјека. 

Влада Републике Српске утврдила је данас Приједлог закона о Граду Теслић, по хитном поступку, којим се уређује подручје, надлежности, органи и финансирање Града Теслић.

Детаљније на https://t.co/xw1o7w0Xxe pic.twitter.com/rGg8fX23mk

— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) April 30, 2025

Такође се истиче да по оствареним укупним приходима, добити и спољнотрговинској размјени и броју привредних друштава Општина Теслић заузима треће мјесто на подручју које покрива привредна комора Добој, из градова Добој и Дервента. Даље, Општина Теслић биљежи стални раст како у погледу броја активних привредних субјеката, броја запослених у привреди, тако и укупних прихода и добити предузећа. Општина Теслић по свим параметрима представља јединствену географску, социјалну, економску, историјску и територијалну цјелину са јасно дефинисаним правцима даљег развоја. Надаље, Општина Теслић располаже богатом туристичком понудом и природним потенцијалом за развој разних видова туризма, попут бањско-рекреативног, планинског, еко-туризма, сеоског, излетничког, спелеолошког, ловног и риболовног туризма, као и вјерског и конгресног туризма. Један од најзначајнијих природних ресурса општине Теслић су љековите минералне воде на основу којих се развио здравствени, односно бањско-рекреативни туризам. Најпознатији и најпосјећенији туристички локалитет на територији општине Теслић је Здравствено-туристички центар "Бања Врућица".

Разлог за доношење овог закона по хитном поступку огледа се у чињеници да се стицањем статуса града испуњава неопходан предуслов за приступ фондовима Европске уније по планираним пројектима, а реализација ће довести до даљег развоја ове јединице локалне самоуправе и побољшања квалитета живота грађана Теслића, што је у општем интересу Републике Српске.

Влада Републике Српске данас је, по хитном поступку, утврдила и Приједлог закона о измјени и допунама закона о територијалној организацији Републике Српске. Разлог за доношење овог закона је његово усклађивање са Законом о Граду Теслић, који је у форми приједлога по хитном поступку паралелно упућен у процедуру доношења.

Влада Републике Српске утврдила је и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима, по хитном поступку.
Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби отклањања препрека које су идентификоване у примјени одредаба које се односе на институт преноса акција мањинских акционара.

Овим законом допуњава се одредба којом се прописује поступак преноса акција мањинских акционара на откупиоца. Када скупштина акционара друштва донесе одлуку о преносу акција мањинских акционара на откупиоца, акције мањинских акционара преносе се без обзира на то да ли је на њих уписан терет, забрана располагања, ограничење и право трећих лица на тим акцијама.
У случају када је на акцијама мањинских акционара уписан терет или право којим се обезбјеђује потраживање трећег лица, накнаду задржава Централни регистар до измирења обезбијеђеног потраживања. Акције пренесене у овом поступку уписују се на рачун откупиоца без терета, забрана располагања, ограничења и права трећих лица.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити, по хитном поступку.
Разлози за предлагање Закона о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити садржани су у потреби да се, након доношења Одлуке Уставног суда Републике Српске о неуставности члана 6. став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити на цјеловит начин регулише питање признавања права на рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства корисницима рефундације који обављају предузетничку дјелатност у виду основног занимања, као и дјелатност самосталног занимања.  Такође, било је неопходно извршити усклађивање Закона о дјечјој заштити са Законом о самосталним предузетницима и Законом о доприносима.

Влада Републике Српске донијела је на данашњој сједници Уредбу о додјели туристичких ваучера, којом се утврђује начин и поступак додјеле туристичких ваучера, те друга питања од значаја за реализацију овог пројекта.

У складу са Уредбом, вриједност туристичког ваучера износи 100,00 КМ, а корисник ваучера је сваки пунољетни грађанин Републике Српске, као и грађанин са пребивалиштем у Брчко Дистрикту који посједује држављанство Републике Српске, без обзира на висину личних примања, који испуњава услове из уредбе за додјелу ваучера, а ваучер је могуће искористити искључиво ван мјеста пребивалишта корисника ваучера.
Ваучер може користити само лице на чије име ваучер гласи и са истим се може плаћати само услуга смјештаја која укључује ноћење са доручком.

Један корисник може искористити туристички ваучер за плаћање трошкова услуге смјештаја у минималном трајању од два ноћења заредом, док два корисника могу искористити туристичке ваучере за плаћање трошкова услуге смјештаја у минималном трајању од три ноћења заредом, док је за већи број корисника ваучера дефинисан начин кориштења ваучера посредством туристичке агенције.
Министарство трговине и туризма Републике Српске ће по ступању на снагу Уредбе расписати јавни позив угоститељима и туристичким агенцијама за учешће у пројекту додјеле ваучера.

Влада Републике Српске донијела је Уредбу о регистру подстицаја у Републици Српској.
Разлог за доношење ове уредбе је успостављање Регистра подстицаја у Републици Српској чији циљ је преглед доступних и реализованих средстава за подстицаје у привреди на републичком и локалном нивоу, боља координација и размјена информација између институција које додјељују подстицаје, јавни увид у доступна и реализована средства за подстицаје, као и квалитетнији статистички основ за потребе институција Републике Српске, а у сврху подстицања привредних активности.
Предвиђено је да овај регистар води Министарство привреде и предузетништва као надлежни орган и да ће путем апликације за вођење овај регистар бити доступан на јавном и административном порталу. Такође, дефинисан је садржај података о подстицајима у Регистру, као и улога и овлаштења администратора-координатора.

Влада Републике Српске је донијела Одлуку о усвајању Стратегије развоја предзетништва жена Републике Српске за период 2025-2031. године.

Имајући у виду да је у 2023. години истекао период важења Стратегије развоја предузетништва жена Републике Српске за период 2019-2023. година, приступило се изради изради новог стратешког документа јер је потребно наставити активности подршке овој области, те осмислити нове видове подршке.

Потреба за доношењем посебног стратешког документа постоји због чињенице да жене заузимају значајно мјесто у привреди. Број субјеката предузетница у Републици Српској континуирано расте сваке године. У 2023. години привредни субјекти у којима су жене власнице и сувласнице имали су учешће од 27,9594 у укупном броју субјеката у Републици Српској. Међутим, још увијек постоје одређене препреке или предрасуде када су у питању власнице привредних субјеката или жене које управљају привредним субјектима. Такође, постоје посебне области у којима је неопходно осмислити специфичне активности подршке, а односе се на очување традиционалних заната, затим у областима бриге и његе, креативних индустрија и других области.

Стратегија дефинише стратешке циљеве, приоритете и мјере у вези са развојем предузетништва жена за период од 2025. до 2031. године, који су засновани на квалитативној и квантитативној анализи стања, евалуацији претходне Стратегије и досадашњим активностима развоја овог сектора, захтјевима Европске уније и потребама малих и средњих предузећа у власништву или сувласништву жена и самосталних предузетница.

Утврђене је и оквирни финансијски план, који за седмогодишњи период износи укупно 19.660.000,00 КМ, а реализоваће се у складу са расположивим ресурсима. Kao резултат спровођења Стратегије у наредном периоду очекује се: прелазак са повремене на системску подршку предузетништву жена на републичком и на локалном нивоу, веће учешће предузетништва жена у привреди Републике Српске, јачање предузетништва жена у свим дијеловима Републике Српске, промоцију рада и улоге предузетница у привреди као узора будућим младим предузетницама које ће покренути свој бизнис, већа директна и индиректна подршкa предузетницама из домаћих и међународних извора, очување области традиционалног занатства са фокусом на жене и организације, које воде жене и развој предузетништва жена у специфичним областима (зелене и дигиталне економије, креативне индустрије, ИКТ, брига и њега и другe области).

Влада Републике Српске прихватила је данас Информацију о финансијској помоћи Јавним здравственим установама.

Влада је одобрила исплату новчаних средстава сљедећим Јавним здравственим установама: ЈЗУ Дом здравља Градишка, ЈЗУ Дом здравља Источно Сарајево, ЈЗУ Дом здравља Бијељина, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука, ЈЗУ Дом здравља Соколац и ЈЗУ Завод за медицину рада и спорта Републике Српске, који послују изван трезора и за домове здравља који послују путем трезора локалних заједница у укупном износу од 18.813.768 КМ, а због повећања трошкова пословања Јавних здравствених установа.

Влада Републике Српске је сагласна да се финансијска средства у износу од 18.813.768 КМ за реализацију наведених активности обезбиједе из Буџета Министарства здравља и социјалне заштите за 2025. годину.