

Линта: Злочиначка акција "Бљесак" - завршни чин прогона Срба из Западне Славоније

Он је подсјетио да су хрватске оружане снаге 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија која је била под заштитом УН.
Линта је навео да су током и послије злочиначке акције "Бљесак" убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила - жена, дјеце и људи старијих од 60 година. Међу несталима се води још 109 лица, саопштено је из Савеза Срба из региона.
- Не смије се заборавити чињеница да је већина Срба из Западне Славоније протјерана до краја 1991. године. У љето, јесен и зиму 1991. године у злочиначким акцијама хрватских паравојних и полицијских снага "Откос", "Оркан" и "Папук 91" са око 80 одсто подручја Западне Славоније протјерано је више од 70.000 Срба, а страдало их је око 2.000. Тада је попаљено, опљачкано и минирано око 200 српских села - подсјетио је Линта.
Он истиче да ни 30 година након злочиначке акције "Бљесак" и 34 године од злочиначких акција "Откос", "Оркан" и "Папук 1991" нико није одговарао за масовне злочине над српским народом.
- Нису подигнуте ни оптужнице, а камоли да је неко осуђен. То је један од многих доказа да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и у функцији хрватске државне политике. У Хрватској се величају и славе ратни злочинци и одаје почаст хрватским жртвама, а српске жртве се понижавају, прешућују и негирају - рекао је Линта.
Он сматра да Тужилаштво за ратне злочине у Београду треба коначно да покрене истраге и подигне оптужнице против припадника хрватских војних и полицијских снага који су починили масовне и бруталне злочине над ратним заробљеницима и има српске националности.
- Србија има обавезу да оснује посебну државну институцију, меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије и започне активну борбу за истину о масовном страдању српског народа током деведестих година прошлог вијека - поручио је Линта.
Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протјерале су око 15.000 Срба.
Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима је 57 жена и 12 дјеце.
У вријеме напада подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага УН.
Хашки трибунал је прво прогласио кривим генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача за учествовање у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био да током и након операција "Бљесак" и "Олуја" присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.
Другостепеном пресудом, Готовина и Маркач ослобођени сваке одговорности за почињене злочине.