Нуждић: Паравојне формације биле само пуки извршилац званичне политике руководства муслимана (ВИДЕО)
Нуждић је навео да се, као и код осталих злочина у Сарајеву, упорно покушава наметнути наратив да су злочине вршиле паравојне формације, а да бивша власт такозване Републике БиХ није учествовала у томе.
Он је навео да злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву нису извршили "Цаце", "Ћеле" и "Јуке", како се упорно покушава наметнути.
- То је класичан примјер спиновања и манипулације, јер су паравојне формације биле су само пуки извршилац званичне политике руководства муслимана - указао је Нуждић.
Нуждић је истакао да нажалост, ни након 33 године нема судског епилога овог злочина.
- Након бројних опструкција, суђење Ејупу Ганићу и осталима траје у недоглед без икаквих назнака кад и да ли ће бити окончано - рекао је Нуждић поводом обиљежавања злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој улици.
Нуждић је подсјетио да је референдум, организован мимо воље Срба, у коме су као дотадашњи конститутивни народ прегласани, запалио ратни фитиљ у БиХ, те да су убиство старог свата на Башчаршији 1. марта и масовни злочин у Сијековцу 26. марта, Србима послали јасну поруку каква их судбина чека.
- Све то су међу првима осјетили сарајевски Срби, који су већ од првих мартовских дана 1992. године били изложени атмосфери страха и неизвјесности, која је убрзо прешла у отворено непријатељство према свему што је српско - истакао је Нуждић.
Убиства припадника ЈНА, нагласио је Нуждић, започела су 20. априла, када су убијена два млада војника на Бистрику, а настављена два дана касније, када је у Великом парку убијено осам припадника ЈНА.
- Кулминација се десила 2. маја када је на Скендерији убијено најмање 19 припадника ЈНА. Сљедећег дана настављено је са убиствима, те је приликом мирног повлачења колоне ЈНА, које је било договорено и чији гарант су биле снаге УН, убијено још најмање девет лица у Добровољачкој улици - подсјетио је Нуждић.
Поред убијених, 2. и 3. маја 50 војника је рањено, а велики број њих заробљен и изложен тортури.
Нуждић је рекао да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица документовао, истражио и јавности презентовао своја истраживања која се односе на злочин у "Добровољачкој улици" у књизи "Реконструкција злочина, деконструкција мита", те у "Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата".
У Источном Сарајеву и Сарајеву сутра ће бити обиљежене 33 године од злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој улици.
Ријеч је о историјском догађају од републичког значаја чије обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву је погинуло најмање 28 припадника ЈНА.
ЦЈБ Источно Сарајево поднио је 2005. године кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу.
Међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донио је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.
Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донијело наредбу о поновном отварању истраге у предмету "Добровољачка", те је Суд БиХ у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица која се терете за ратни злочин.
Међу оптуженима су Ејуп Ганић, као члан Предсједништва РБиХ, Заим Бацковић, као члан оперативног центра Штаба Територијалне одбране РБиХ и Јусуф Пушина, као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ.
Овај поступак је још у току.