Представа "Човјек висине" у Требињу, Невесињу и Билећи
Садржајан програм духовних и културно-умјетничких догађаја има за циљ обележавање великог празника, али и препознавање, очување, развој и добоко утемељење историјских, културних и православних хришћанских вриједности у нашем народном бићу, првенствено богољубља и човекољубља, врлинама снажно отелотвореним у личности Светог Василија.
Тим поводом биће одиграна и представа "Човјек висине" 2, 3. и 4. маја 2025. године у културном центру Требиње (2.5), Невесињу (3.5) и Билећи (4.маја).
Представа "Човјек висине" о Митрополиту црногороско-приморском Митрофану Бану (1841-1920), историјској личности богате биографије и снажног карактера.
Лик Митрополита тумачи Небојша Миловановић, а лик сликара Уроша Предића игра Бојан Жировић, познати глумци београдске позоришне сцене, али и филмских остварења.
Аутор текста је Ана Ђорђевић, режија Јана Маричић. Представа је направљена у копродукацији Народне библиотеке Будве и БЕОАРТ-а из Београда.
Представа је изведена премијерно 2022.године, на фестивалу “Ћирилица“ у Будви, са благословом Митрополита Јоаникија и потом у великом броју градова.
Награђена је на позоришном фестивалу у Вршцу.
Митрополит Митрофан Бан био је епископ у време великих историјских и политичких превирања у региону. Као морачки игуман и игуман манастира Подластва истакао се у окршајима са Турцима, заједно са јунацима Мораче и Васојевићима.
Постаје митрополит у тренутку када Пећка патријаршија губи независност и када Српска Православна Црква бива подељена на православну цркву у Србији и православну цркву у Црној Гори.
Такође, Црна Гора бива призната као самостална држава након Берлинског конгреса. Митрополит, као чувар наслеђа Петровића и Немањића, чини све да поново уједини Српску цркву и обнови Пећку Патријаршију, заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем и епископима Српске цркве.
И у томе и успева на крају свог живота.
Такође, за време Великог рата, бива забрањен повратак у Црну Гору краљу Николи из егзила у Италији. У окупацији, остарели Митрополит остаје са својим народом, чувајући његово достојанство и идентитет и подносећи велика понижења и страдања. Једно од највећих понижења било је рушење Његошеве заветне капеле на Ловћену.
На Митрополитову молбу, а након ослобођења и и Митрополитове смрти, краљ Александар Карађорђевић са благословом Светог Синода СПЦ обнавља капелу.