Додик: Злочин у Добровољачкој још један доказ ко је желио рат и жртвовао мир; Српска је једини сигуран гарант нашег опстанка
- Убијање и спаљивање младости у Добровољачкој, пресретање војних возила на Скендерији, напад на Дом ЈНА и све друге касарне у Сарајеву, брутално стријељање заробљених војника у Великом парку, злочини у Сијековцу, убиство српског свата на Башчаршији и каснија, још крвавија, реприза Добровољачке у Тузли су злочини над невиним жртвама, али и против мира којима је тадашњи бошњачки лидери Алија Изетбеговић послао јасну поруку не само Србима и Хрватима, већ и цијелом свијету да не желе мир у БиХ - нагласио је Додик.
Поводом обиљежавања 33 године од свирепог злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици, предсједник Српске рекао је за Срну да су почетком деведесетих година муслимани отворено признали да им је циљ реализација Алијине "Исламске декларације" и стварање унитарне, муслиманске БиХ коју су све вријеме сањали, док су Србе обмањивали о наводном братству и јединству.
- Шта су има сметали голобради младићи, војници који су мирно напуштали град пред најездом разних муслиманских паравојних формација које се предводили највећи криминалци Сарајева. Ударали су на младиће који би данас били остварени породични људи. Нажалост, њихове породице и ми заједно са њима остали смо да вјечно жалимо за прерано угашеним животима уз обавезу и дужност да никада не заборавимо стравичне сцене запаљених тијела разбацаних по трамвајским шинама - истакао је Додик.
Додик је указао да су Срби, над којима су вршени многи масовни злочини, постали статистичка грешка како у Сарајеву, тако и цијелој ФБиХ.
- Није Срба тамо нестало зато што су економски емигрирали, већ су били физички ликвидирани, мучени, затварани у логоре, протјерани, а огњишта су им била опљачкана и спаљена. Сарајево је данас етнички очићен од Срба, а то је град који је у бившој Југославији био други по броју српског становништва, одмах послије Београда, а данас - данас смо сведени на ниво статистичке грешке.
И то није било само у протеклом грађанском рату, већ и у Првом и Другом свјетском рату. Навешћу само један примјер - Поткозарја, које се од српског страдања у Другом свјетском рату никада није опоравило. Такве ужасне и стравичне сцене понављају се гдје год Срби немају своју власт, своју полицију, судове, своју академску заједницу... - истакао је предсједник Српске.
Он је нагласио да се у бившој Југославији ћутало о свим злочинима над Србима и још горе - српске жртве представљене су као "страдали народ", без имена и презимена, без идентитета, што је поновно убијање и злочин над злочином.
- У двије Југославије смо допустили да о томе ћутимо и не говоримо о злочинима, те није ни чудо да су нам се злочини поновили. Ћутали смо о Јасеновцу, о Старом Броду, Гаравицама, Јадовну, Дракулићу, Шарговцу, Пребиловцима... Никада више не смијемо да ћутимо! Јер, ако ћутимо историја се понавља и зато данас треба да будемо поносни и срећни што имамо своју Републику коју треба да чувамо и бранимо јер је она гарант нашег опстанка на овим просторима. У супротном, прошлост ће се поновити - избјегличке колоне, страдања, откопавање мртвих и егзодуси - упозорио је Додик.
Говорећи о томе да извршиоци и налогодавци злочина над припадницима ЈНА никада нису процесуирани, Додик је рекао да су они веома добро познати, те да су међу њима Ејуп Ганић, као члан Предсједништва РБиХ, Заим Бацковић, као члан оперативног центра Штаба Територијалне одбране РБиХ и Јусуф Пушина, као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ, али да вануставно и антиспрско правосуђе у БиХ починиоце злочина над Србима или ослобађа или их уопште не процесуира.
Подсјетивши да је још 2005. године Центар јавне безбједности Источно Сарајево поднио кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али да је неуставно Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу, док је међународни тужилац у том истом вануставном Тужилаштву БиХ Џуд Романо у јануару 2012. године донио антисрпску, тенденциозну и срамотну одлуку о обустављању истраге.
Он је навео да је та неуставна институција 2018. године донијело наредбу о поновном отварању истраге у предмету "Добровољачка", а неуставни Суд БиХ у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица која се терете за ратни злочин.
- И данас, 2025. године, овај поступак је још у току и он се не завршава експресно као што вануставне институције раде са политичким процесима и прогонима руководства Републике Српске. Предмети о злочинима над Србима скупљају прашину у ладицима и чекају да свједоци биолошки нестану, а правда да не углада свјетло дана. И зато, понављам, Република Српска је наша домовина, наша заштита и наш гарант опстанка, те је због тога и покренут поступак доношења новог устава, јер Република Српска мора бити снажна, непоколебљива и неуништива, наш бедем - поручио је предсједник Српске.
У Источном Сарајеву и Сарајеву сутра ће бити обиљежене 33 године од злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици.