Сајић: Константни покушаји унитаризације БиХ могу довести у питање њено постојање
- То је, прије свега, изазов за Републику Српску, али и саму БиХ јер ће ти покушаји водити ка даљој дезинтеграцији, а можда чак и проблемима који могу довести у питање постојање БиХ - истакла је Сајићева у подкасту Срне.
ДУБОКА КРИЗА УНУТРАШЊЕГ И МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВО
Сајићева је рекла да је евидентна и криза повјерења у међународно право, наглашавајући да се Република Српска увијек водила логиком да је то право изнад свега.
- Међутим, свједоци смо да се то међународно право не само селективно интерпретира, него се и селективно примјењује. Наравно да би ми требали, и наставићемо, да своје позиције и интересе покушавамо да остваримо путем легитимних средстава и институција, од УН па на даље. Али, свјесни смо и да се то међународно право често само односи на мале државе или мале народе у бројчаном смуслу - констатовала је Сајићева.
Она је нагласила да је Република Српска свјесна да своје интересе не може искључиво остварити путем међународног права.
- Видимо како се на унутрашњем плану споровди "лов на вјештице" у којем право најмање има мјеста. Видимо шта се дешава руководству Српске, како се користе институције да би се они прогонили неправним методама - рекла је Сајићева.
Она је истакла да ће се Српска, без обзира на дубоку кризу унутрашњег и међународног права, наставити ослањати на институције међународних организација али и остваритавит своје циљеве помоћу великих сила.
- Предсједник Републике Српске Милорад Додик увијек инсистира на поштовању неђународног права и сваког другог права, али истовремно интересе Републике Српске покушава да оствари путем неких великих сила као што је Русија и Кина, али и оних мањих регионалних као што је у нашем контексту Мађарска, а поново свјестан чињенице да су и САД и даље важан играч те поново успоставља односе са САД - указала је Сајићева.
Она је оцијела да је потребно да вјешто балансирамо и искористимо приближавање Москве и Вашингтона како бисмо добили боље разумијевање наших интереса и прилика у БиХ.
- Нама тренутно не треба ништа више од онога да администрација у Вашингтону боље схвати и стекне праву слику дешавања унутар БиХ - указала је Сајићева.
Према њеним ријечима, Српска треба да настави да користи и друге контакте и добре везе које је предсједник Српске остварио са Мађарском, Словачком, Русијом и Кином.
Она је навела да руководство Републике Српске и предсједник Републике "игра на неколико фронтова".
СУКОБ У УКРАЈИНИ ИЗАЗОВ И ЗА ДРЖАВЕ БАЛКАНА
Говорећи о актуелним геполитичким изазовима, она је указала да сукоб у Украјини представља изазов и за државе Балкана.
- Све оно што се дешава у Украјини прелива се и на ЕУ, али и на нас - рекла је Сајићева.
Она је навела да су геополитички изазови за Српску и криза неповјерења у међународне институције, и енергетска и избјегличка криза, криза ЕУ, као и нова преслагивања у стварању новог међународног поретка.
- Све су то изазови који су директно повезани са Републиком Српском и БиХ и који утичу на стабилност економску, политичку, безбједносну, па и сваку другу - појаснила је Сајићева.
Она је додала да би се тренутно стање међународних односа могло окарактерисати као фаза дубоке транзиције која са собом носи и велику дозу несигурности.
- Обично смо ми на овим просторима имали прилику то да осјетимо да те транзиције са собом носе и несигурности. У посљедњих неколико година, па и деценију и више видимо одређењу врсту повећане кризе повјерења у међународне институције. Прије свега мислим на организације универзалног карактера као што је УН, али и ОЕБС и Савјет Европе - нагласила је Сајићева.
Према њеним ријечима, постоји и огромно неповјерење према институцијама ЕУ, како унутар тако и изван ње.
- Пред нашим очима се урушавао један постхладноратовски либерални мултилатерализам који је постојао, којим су доминирале САД. Сада се налазимо у фази настајања новог мултиполарног поретка, који је поприлично флуидан и нестабилан и у којем имамо неколико центара моћи од Моске, Пекинга и Вашингтона. Ту се јављају и неке нове регионалне силе као што је Индија, Пакистан, Иран и Турска. Свједоци смо и да смо на почетку рата између Индије и Пакистана - истакла је Сајићева.
Она је навела да постоји могућност да у настајању тог мултиполарног свијета има простора да и Република Српска преиспита своје стратешке позиције и да се још боље позиционира у новом поретку.
ПОЈЕДИНЕ ДРЖАВЕ УНУТАР ЕВРОПЕ НЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ СУКОБ У УКРАЈИНИ РИЈЕШИ
Сајићева је рекла да се стиче утисак да поједине државе унутар Европе не желе да се сукоб у Украјини ријеши, а још мање да све стране буду задобољне тим рјешењем.
- Прије двије до три године на конференцији у Будимпешти када је министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто рекао да када унутар ЕУ заговарате мир, ви сте руски шпиун. Све ово вријеме став ЕУ би се могао посматрати управо кроз ту реченицу да они који заговарају мир најчешће су оптужени или да су руски шпијуни или да теже ка нестабилности Европе и остатка свијета - истакла је Сајићева.
Она је рекла да од доласка нове администрације у САД постоји прагматичан приступ ка дешавањима у свијету и тежњи да се што успјешније ријеши проблем у Украјини.
- Имамо и најаве од предсједника Руске Федерације и САД Владимира Путина и Доналда Трампа да су близу коначни договори у вези са рјешавањем сукоба у Украјини. На тај начин би се те тензије које постоје на релацији Москва – Вашингтон поприлично спустиле, што нама на Балкану и те како иде у прилог - нагласила је Сајићева.
Она је рекла да Вашингтон тренутно покушава да успостављањем добрих односа са Русијом умањи утицај Кине.
- Види се да је сукоб у Украјини на крају, али оно што ће сигурно обиљежити наредних неколико година је економски рат између Пекинга и Вашингтона, и наравно да ће нам бити од значаја да видимо како ће се ту позиционирати и Русија - рекла је Сајићева.