Шта се крије иза одлуке да се Aлтернатива за Њемачку прогласи екстремистичком организацијом? (ВИДЕО)
Тужби је претходила и одлука Владе покрајине Хесен да представнике АфД-а искључи са делегацијског путовања у Србију и Хрватску, што је министар за европска питања Манфред Пенц оправдао одлуком њемачке Федералне канцеларије за заштиту Устава.
Да ли се иза свега крије намјера да се АФД елиминише из политичког живота Њемачке?
Путовање у Србију и Хрватску за представнике АфД-а завршено је прије него што је почело. Умјесто да су већ на Балкану, непосредно пред пут, Ана Нгуен и Кристијан Роде, искључени су из делегације.
- То је стварно смијешна одлука. Путовала сам у делегацији и у парламентарној групи прошле године и све је било у реду. Као што сам рекла, стварно је смијешно. Ово је ПР катастрофа за Манфреда Пенца. Овдје у Њемачкој, много људи из Србије, гласало је за нас - изјавила је предсједник Одбора за европска питања АфД Ана Нгуен.
Спољнополитичка одговорност требало би буде изнад страначких линија, истиче Нгуен. Али није јер је овакав однос услиједио након одлуке Федералне канцеларије за заштиту Устава да АфД прогласи крајње екстремистичком и да се тако појача надзор над њеним представницима.
Све, каже, Нгуен, због тога што је раст АфД-а опасност по владајуће странке.
- Ова одлука Канцеларије за заштиту устава је политичка, није неутрална и није легална. Нису доказали да смо десничарска екстремистичка странка. Нису објавили документе. Нисмо их прочитали. Желе да кажу да смо екстремисти, што нисмо - истакла је Нгуен.
Питање је колико је надлежна канцеларија била самостална у свом одлучивању о АфД? Струка нема дилему - одлуку су "погурали" спољни фактори, тачније центри одлучивања у Европској унији.
Исти је, наводе, био и случај са Румунијом када је из Брисела стигао налог да Уставни суд поништи први круг предсједничких избора.
- Чињеница да нису били укључени директно у забрану АфД партије у Њемачкој, али је сасвим сигурно да је њихов утицај на одлуке о Њемачкој био значајан, као и неке друге које говоре у правцу неког диригованог прављења демократије, што у овом тренутку неће бити толико корисно - рекао је професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци.
На потпуно невјероватан однос Европске уније према Румунији још прије три мјесеца упозорио је на минхенској конференцији амерички потпредсједник Џеј ди Ванс који је, уз америчког државног секретара Марка Рубија, одмах осудио одлуку њемачких власти да надзире опозициону АфД.
- Био сам изненађен што је бивши европски комесар недавно на телевизији звучао одушевљено што је румунска влада управо поништила читаве изборе. Он је упозорио да ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар би се могла десити и у Њемачкој. Такве галантне изјаве шокантне су за америчке уши - казао је Ванс. :
А могле би Бриселу да се врате као Бумеранг. И то кроз протест Румуна против политике западних бирократа.
Професор Шолаја, истиче, из тог протеста јачала је подршка Ђорђу Симиону, кандидату деснице који има подршку Калина Ђорђескуа, којем је забрањена кандидатура.
Све то Ђорђескуу оставља простор да као премијер и значајнија политичка личност од предсједника у Румунији направи више проблема Бриселу.