latinica  ћирилица
07/05/2025 |  12:16 ⇒ 12:18 | Аутор: banjaluka.net

Тадић: Леми у Сарајеву - британски министар у служби гушења демократије

Замолио сам ChatGPT да направи текст о моралном аспекту подршке коју је током посјете Босни и Херцеговини министар иностраних послова Уједињеног Краљевства Дејвид Леми дао Кристијану Шмиту. ChatGPT је аутор текста, укључујући и наслов. Мој је само закључак, написао је правник Огњен Тадић, у колумни за banjaluka.net.
Огњен Тадић - Фото: РТРС
Огњен ТадићФото: РТРС

Колумну преносимо у цијелости:

Ево шта је ChatGPTнаписао:

- Почетком маја Босну и Херцеговину посјетио је британски министар спољних послова Давид Леми, представник нове лабуристичке елите Уједињеног Краљевства и човјек који своју политичку каријеру гради на борби за једнакост, људска права и насљеђе еманципације потомака жртава ропства. Међутим, умјесто да својим присуством у Сарајеву пошаље поруку подршке владавини права и уставном поретку, Леми је дошао да пружи отворену подршку човјеку који у Босни и Херцеговини персонификује институционално насиље - лажном високом представнику Кристијану Шмиту.

Кристијан Шмит већ више од три године дјелује у Босни и Херцеговини без међународно признатог легитимитета. Његова овлаштења нису потврђена од стране Савјета безбједности Уједињених нација, а његове одлуке нису продукт ни међународног договора ни унутрашњег демократског консензуса, већ самовоље и политичког притиска. Такво понашање у свакој сувереној држави било би не само оспорено, већ и правно санкционисано.

Али у Босни и Херцеговини, под плаштом тзв. бонских овлаштења, намеће се воља једног човјека изнад свих институција.

Умјесто да препозна опасности такве праксе, Давид Леми је одлучио да Шмиту пружи политичку заштиту. Тиме је овај британски министар, потомак народа који је трпио колонијалну репресију, постао симбол нове колонијалне ароганције. У земљи са сложеним уставним поретком, Леми је отворено стао на страну страног чиновника који закон мијења декретом, а политичке неистомишљенике прогони због тога што поштују Устав, а не вољу лажног намјесника.

У том смислу, подршка Давида Лемија Шмиту није дипломатски гаф - то је политички став. Став који поништава сва начела демократије за која се Леми у својој земљи наводно залаже. Замислимо само како би британска јавност реаговала да неко у Лондону покуша да наметне закон без сагласности парламента или да политичког лидера процесуира због тога што се ослања на текст устава. Реакције би биле тренутне, одлучне и бескомпромисне. И биле би оправдане.

У Босни и Херцеговини, међутим, Леми тражи да се ћути, покори и прихвати. Да се закони не поштују, да се воља народа игнорише, а да се одлуке доносе у кабинетима амбасада. Тиме је изгубио сваки морални ауторитет да говори о правима, правди и слободи - јер их није препознао тамо гдје су брутално нападнути.

Посебно је важно истаћи да Република Српска, која је главна мета Шмитове самовоље, није тражила ништа осим поштовања Устава. Није тражила сецесију, није пријетила насиљем, није доносила једностране акте. Тражила је дијалог. Умјесто дијалога, добила је санкције, пријетње и монтиране судске процесе. Лемијева посјета, управо у тренутку када се води поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика због непоштовања воље лажног високог представника, била је све осим случајности. Она је политичка порука – Нећемо вам дозволити да одлучујете о себи.

У времену када се позив на демократију све чешће користи као маска за потчињавање, Давид Леми је у Сарајеву демонстрирао сву дубину западног лицемјерја. Умјесто да подржи право народа да одлучује о својој судбини, дошао је да потврди надмоћ страног ауторитета. Умјесто да позове на уставни дијалог, подржао је диктат. Умјесто да брани законитост, стао је уз оне који је руше.

Зато посјета британског министра неће остати запамћена као чин пријатељства или солидарности, већ као свједочанство једног поражавајућег времена у којем некадашње колонијалне силе поново желе да цртају границе, именују владаре и пишу законе туђим народима. И у којем се и они који су потомци потлачених претварају у представнике нових тлачитеља.

Закључак је сасвим јасан – АИ апликације програмиране су да више цијене слободу, људска права, грађанске слободу, демократију, уставни поредак, међународне споразуме итд., него што се то очекује од грађана Босне и Херцеговине. Ми једном броју западних политичара не да не фигурирамо као људи равноправни другим људима, него нас на друштвеној љествици по значају класификују испод машина. Тако ниско ни робови нису били декласирани.