Марш "Бесмртног пука" сутра у Бањалуци, Требињу, Српцу, на Палама
Окупљање учесника у Бањалуци планирано је од 10.00 до 11.00 часова у Парку Петра Кочића, а колона ће потом кренути до Трга палих бораца, гдје ће бити положено цвијеће и одата почаст жртвама фашизма.
У Требињу је планирано да колона крене испред Споменика ослободиоцима у Првом свјетском рату у 11.00 часова, а завршиће код Споменика борцима погинулим у борби против фашизма 1941-1945.
Марш "Бесмртног пука" организује Народно патриотско удружење "Бесмртни пук Српске" у сарадњи са Одбором Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Марш "Бесмртног пука" на Палама организују паљанска Борачка организација и СУБНОР, који позивају потомке погинулих и настрадалих у Другом свјетском рату и све грађане, да учествују на обиљежавању и понесу фотографије својих предака.
Полагање вијенаца на споменик погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ планирано је у 11.00 часова, а полазак марша "Бесмртног пука" предвиђен је у 11.20 часова испред Саборног храма Светог архангела Гаврила и шетња променадом.
На обиљежавању ће учествовати и делегација Амбасаде Руске Федерације у БиХ.
У оквиру акције "Бесмртни пук", потомци побједника сваке године излазе на улице градова и села, носећи фотографије својих рођака – учесника Великог отаџбинског рата. Шетња се редовно одржава у Русији 9. маја почев од 2012. године, када је прва таква акција организована у Томску.
Дан побједе над фашизмом обиљежава се 9. маја у знак сјећања на тај датум 1945. године када је ступила на снагу безусловна капитулација нацистичке Њемачке, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи, који је у историји човјечанства био најмасовнији, а по броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло око 60 милиона људи.
Српски народ био је предводник борбе против фашизма на простору бивше Југославије и поднио је највеће губитке, а Совјетски Савез дао је највећи допринос у сламању фашизма.
Бивша Југославија, која је тада и кроз историју била на страни савезника, имала је највеће губитке који се, према државној комисији бивше СФРЈ, процјењују на 1,7 милиона људи.