Месић: Само слијепац може негирати геноцид над Србима
- Непомињање Холокауста и геноцида над Србима не смета само онима који промовишу неоусташку политику. Организовано је неколико концентрационих логора, поубијана су цијела села, очишћени цијели простори. И кад доглавник усташког покрета Миле Будак изнесе политички декрет: "трећину побити, трећину раселити, трећину прекрстити", ако то није геноцид - онда не знам шта је - истиче Месић у интервјуу "Новостима", самосталном српском недјељнику у Хрватској.
Месић наводи да млади морају знати "страшну истину која се догодила у Јасеновцу како се никад више такво људско зло не би догодило".
- Млади морају знати да у НДХ није постојао само један концентрациони логор Јасеновац, него је постојало и Јадовно, који чак није био логор окружен жицом, већ чисто губилиште, постојали су дјечоји логор Сисак, Јастребарско, логор Даница, Стара Градишка - напомиње Месић.
Према њговој оцјени, "у Јасеновцу, испред Каменог цвијета, у тој злокобној и мучној тишини, мора се знати, мора се гласно изрећи која је то идеолошка оријентација данашње /хрватске/ државе".
- Јесу ли усташе ипак били добри момци? Или ипак нису? Који су народи и зашто страдали у Јасеновцу? Службени говори у Јасеновцу били би одраз наше културе сјећања, суочавања нас са самима собом, нашег цивилизацијског пута - сматра Месић.
Он указује на појаву неоусташтва у Хрватској "када се млади не либе да сплитским улицама корачају дозивајући Хитлерових савезнике са `ајмо, усташе` или у Имотском гласно, масовно узвикују усташки поздрав".
- Морамо признати да су неоусташке појаве у друштву отишле изван свих контрола. И не знам докле ће то ићи - упозорава Месић.
Бивши хрватски предсјеник у два мандата и предсједник Хрватског сабора током сукоба деведесетих, објашњава да су и њемачки логори била губилишта, али да се није умирало на исти начин.
- У Аушвицу је било индустријско убијање људи, а у Јасеновцу најбруталнији начин убијања – маљевима, ножевима. Изнад концентрационог логора у Јасеновцу писало је: "ред, рад и стега" и људи су мислили да ће ту радити, заиста су се надали да ће бити спашени, јер су убијани и по својим селима, по доласку, на путу до Јасеновца - наглашава Месић.
Покушаји изједначавања и довођења у блиски контекст Блајбурга и Јасеновца, те прављења Блајбурга "највећом трагедијом хрватског народа" је, сматра Месић, "чиста, бесрамна ревизија".
- Блајбург је био само капитулација квислиншке војске која је била на страни фашизма с највећим оптерећењима бруталних, ратних, усташких злочина које људски ум тешко може појмити - закључује Месић.