Српска међу првима увела право на накнаду родитељу -његоватељу
Из Министарство наводе да са пажњом прате изјаве у вези са правом родитељ-његоватељ/његоватељ, те констатује да се износе непотпуне информације, а истовремено неке чињенице занемарују, што није за добробит система дјечије и социјалне заштите, који пружа различите видове подршке хиљадама корисника.
Свјесни чињенице да је тешко досегнути ниво стоодстотног испуњења свих очекивања, Министарство здравља и социјалне заштите подсјећа да су посљедњих година учињени огромни помаци и издвојена значајна средства за унапређивање права и подршку породицама, а да се права остварују у складу са законом.
У Министарству наводе да се у сарадњи и по захтјевима савеза и удружења који окупљају лица са инвалидитетом и дјецу са сметњама у развоју, као и у разговорима и са неформалним групама родитеља, у континутитету ради на унапређењу и проширењу њихових права и изналажењу системских рјешења у интересу дјеце.
Република Српска је, наводе у Министарству, међу првима увела право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу од јануара 2020. године, а потом и значајно повећала износ са првобитних 100 КМ на 650 КМ, што је управо резултат сарадње са савезима и удружењима која окупљају особе са инвалидитетом.
Приликом увођења овог права, оно је заједнички дефинисано као важан искорак према особама са најтежим облицима инвалидитета и подршка њиховим породицама, те стога није свим лицима која су потпуно зависна од туђе његе и помоћи потребна и посебна њега, односно цјелодневна њега коју подразумијева право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу.
У Министарству истичу да породице у систему социјалне и дјечије заштите у Републици Српској остварују бројна права, а да је право на накнаду родитељу-његоватељу/његоватељу специфично право, које подразумијева посебну цјелодневну његу.
- То значи предузимање медицинских и немедицинских радњи од стране родитеља-његоватеља 24 часа дневно. Посебна њега је искључиво њега која се пружа у кућним условима и представља подршку породици ради превенције смјештаја у установу социјалне заштите - појашњавају у ресорном министарству.
Наводи се и да је током разговора са родитељима и представницима удружења недвосмислено речено да је то право специфично и намијењено родитељима који његују дијете са најтежим облицима сметњи и да, као такво треба да буде остварено једнакоправно и досљедно примијењено од стране стручних комисија и Јавног фонда за дјечију заштиту.
- Када је у питању право на накнаду родитељу-његоватењу/његоватељу, истичемо да се не може говорити о било каквом укидању права или условљавању родитеља и дјеце, већ је ријеч искључиво о досљедном провођењу закона - наглашавају у Министарству.
Субјекти социјалне и дјечије заштите, напомињу у Министарству, пролазе и стручне обуке, како би се осигурала вјеродостојна примјена ових права, у складу са Међународном класификацијом здравља, инвалидитета и функционисања /МКФ/, што очекује и Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Уз подршку Уницефа у БиХ, Министарство интензивно ради на детаљној припреми реформе система процјене, праћења и упућивања дјеце са сметњама у развоју у Републици Српској, у складу са најбољим свјетским стандардима.
Тиме се ради на унапређењу система процјене и упућивања, а то подразумијева и укључивање родитеља дјетета од самог почетка процјене.
Право на накнаду родитељу-његоватељу проистиче из Закона о дјечијој заштити, што подразумијева узраст до 30 година, а дјеца са сметњама у развоју и особе са инвалидитетом у Републици Спрској највећи дио својих права остварују на основу Закона о социјалној заштити, током цијелог живота, односно и након 30. године.
На тај начин, бројне породице у Републици Српској остварују права из система социјалне и дјечије заштите по више основа, истовремено, а увођење права на накнаду родитељу-његоватељу ниједно од тих права није искључило.
Породице са дјецом са потешкоћама у развоју, поред накнаде родитељу-његоватељу, имају и право на личну инвалиднину од 238 КМ, право на додатак за помоћ и његу другог лица од 308 КМ и право на увећани дјечији додатак од 208 КМ.
У Министарству подсјећају и на право на увећан дјечји додатак док се дјеца школују, рефундацију накнаде плате за рад са половином радног времена за родитеље дјеце са сметњама у развоју, као и помоћ и подршку коју пружају разна удружења грађана која се финансирају из буџета Републике, општина и других извора.
Истовремено, јединице локалне самоуправе, према Закону о социјалној заштити, такође могу својом одлуком, у складу са потребама становништва, утврдити и друга права и услуге за своје грађане.
- У разговору са представницима Министарства, родитељи су нагласили да је у интересу дјеце са потешкоћама у развоју у првом реду унапређивање услуга, попут дневних центара и слично, јер су оне те које највише унапређују квалитет живота породице са дјететом са сметњама у развоју - наводе у саопштењу.
С тим у вези, Министарство здравља и социјалне заштите, апелује да се локалне заједнице, у складу са својим надлежностима, активно укључе у пружање подршке овим породицама, те омогуће услуге дневних центара које родитељи траже.